Slabe šanse za bolje odnose s Rusijom bez obzira na ishod izbora u SAD

Todd Prince
Autor 26.10.2020. u 08:50

Slabe šanse za bolje odnose s Rusijom bez obzira na ishod izbora u SAD

Ako na izborima 3. novembra dobije još četiri godine u Beloj kući, američki predsednik Donald Tramp (Trump) mogao bi ponovo da pokuša da popravi veoma napete odnose Vašingtona i Moskve, pojačavajući napore koji su brzo zaustavljeno pošto je 2017. preuzeo funkciju predsednika, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Piše: Todd Prince- Radio Slobodna Evropa

Njegov demokratski rival Džo Bajden (Joe Biden) obećao je da će, ako bude izabran, zauzeti tvrđi stav prema Rusiji po nizu pitanja – od stanja ljudskih prava u toj zemlji do njenih agresivnih akcija u inostranstvu, uključujući navodno mešanje u izbore koje je od početka opterećivalo Trampov prvi mandat.

Uprkos razlikama, analitičari kažu da su izgledi za toplije veze slabi i da bi odnosi – koji su pali na najniže nivoe posle Hladnog rata nakon mešanja Moskve u Ukrajini 2014, a od tada možda i dodatno opali – mogli da se pogoršaju bez obzira ko pobedi.

Tokom predizborne kampanje 2016. i rano tokom svog mandata, Tramp je obećavao da će poboljšati davno oštećene odnose, sugerišući da bi mogao dobro da se slaže s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da bi mogao efikasnije pregovarati s Moskvom od svojih rivala i prethodnika.

“Želite da napravite dobar dogovor za zemlju, želite da se dogovorite s Rusijom – i nema ništa loše u tome da se ne borimo sa svima, da imamo Rusiju s kojom imamo dobre odnose, nasuprot svim glupostima koje su se dogodile”, rekao je Tramp u februaru 2016.

Iako se čini da je uspeo da uspostavi tople odnose s Putinom, što je izvor gneva i zabrinutosti kod njegovih kritičara, Tramp nije uspeo da popravi veze s Rusijom, koje su možda dodatno propale od njegovog stupanja na dužnost.

Ruski predsednik Vladimir Putin (desno) daje loptu sa Svetskog fudbalskog prvenstva američkom predsedniku Donaldu Trampu, tokom zajediničke konferencije za novnare posle sastanka u Helsinkiju, jul 2018.
Ruski predsednik Vladimir Putin (desno) daje loptu sa Svetskog fudbalskog prvenstva američkom predsedniku Donaldu Trampu, tokom zajediničke konferencije za novnare posle sastanka u Helsinkiju, jul 2018.

Američki izbori možda i neće doprineti poboljšanju atmosfere, kažu analitičari, a potencijalno bi mogli biti uvod u period još napetijih odnosa dve nuklearno naoružane države, bilo da pobedi Tramp ili Bajden.

Bajden, koji je bio potpredsednik u mandatu predsednika Baraka Obame (Barack) od 2009. do 2017, nije pokazao interesovanje da se sprijatelji s Putinom. On je rekao da se neće “družiti” s autoritarnim liderima i označio je Putinovu Rusiju kao “protivnika” SAD.

Bajden je skrenuo pažnju na navodna kršenja ljudskih prava pod Putinom, obećao da će ojačati NATO – delom da bi zaštitio saveznike od moćnih Rusa – i, ako bude izabran, zapretio da će kazniti Kremlj ako američke obaveštajne agencije zaključe da se mešao u izbore 2020. godine.

“Platiće cenu (za mešanje u izbore) i to će biti ekonomska cena”, rekao je Bajden 17. septembra u razgovoru s biračima, što je jedno od mnogih upozorenja koje je uputio u vezi s Rusijom otkada je prošle godine objavio da se kandiduje za predsednika.

Druge šanse?

Bajdenov jezik povremeno je u oštroj suprotnosti s Trampovim. Iako je Tramp tvrdio da je prema Rusiji bio tvrđi od prethodnih predsednika, uključujući Obamu, on se uzdržao od kritikovanja Putina po nizu pitanja, uključujući navodno mešanje u izbore u zapadnim zemljama, pritisaka na susedne zemlje i kršenja ljudskih prava u Rusiji.

Ako bude ponovo izabran, republikanac Tramp će možda nastaviti napore da prevaziđe niz prepreka i poboljša odnose s Moskvom, rekli su analitičari, objašnjavajući da drugu pobedu na izborima može videti kao dobijanje snažnijeg mandata za ostvarivanje svojih ciljeva.

Međutim, opet bi se mogao suočiti s oštrim protivljenjem u Kongresu, gde njegovi protivnici mogu strahovati da će pokušati da popravi veze s Moskvom nauštrb, kako oni vide, interese SAD ili drugih zemalja, poput Ukrajine.

Očekuje se da će demokrate na izborima 3. novembra zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom, dok imaju šansu da dobiju kontrolu nad Senatom, u kojem sada većinu imaju republikanci.

“Ako Tramp pobedi, mislim da će na pobedu odgovoriti Kongres i da će Rusija biti ‘kažnjena’ za tu pobedu”, rekao je Dmitrij Trenin, direktor Moskovskog centra Karnegi (Carnegie) na konferencije 1. oktobra u organizaciji tog tink-tenka.

Trenin je rekao da očekuje “dalje pogoršanje” odnosa bez obzira na to ko pobedi na predsedničkim izborima.

Tramp je nasledio napete američko-ruske veze. Odnosi su se naglo pogoršali tokom Obaminog drugog mandata pošto se Putin vratio u Kremlj 2012. godine, nakon što je četiri godine na mestu predsednika držao više Zapadu naklonjenog Dmitrija Medvedeva.

Veze su dodatno oštećene kada je Rusija zauzela Krim od Ukrajine u martu 2014. godine i podržavala separatiste koje je podstrekivala protiv vlasti Kijeva na istoku Ukrajine, što je dovelo do rata u kojem je ubijeno više od 13.000 ljudi i koji još tinja.

Antiruske demonstracije tokom skupa G20 u Brizbejnu u Australiji, novembar 2014.
Antiruske demonstracije tokom skupa G20 u Brizbejnu u Australiji, novembar 2014.

Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje odgovorile su sankcijama i pokušajima izolacije Rusije, poput izbacivanja iz Grupe osam (G-8), vodećih industrijskih država u koju je Rusija primljena devedesetih.

Tramp je ranije ove godine, u potezu koji je istakao njegove razlike s Bajdenom, demokratama i mnogim američkim saveznicima o tome kako se odnositi prema Rusiji, pozvao na povratak Moskve u G-7, rekavši da je “zdrav razum” imati Putin unutra, umesto da bude izopšten.

Protivnici i analitičari koji su kritični prema Trampu sumnjaju da bi u drugom mandatu mogao biti spreman da prizna pravo Rusije da ima uticaj na susede poput Ukrajine, Gruzije i Belorusije u zamenu za pomoć Kremlja u pitanjima koja su predsedniku SAD važnija, uključujući političke promene u Venecueli i obuzdavanje nuklearnog programa Irana i Severne Koreje. Rusija ima uticaj na sve tri države.

Tramp je u intervjuu u aprilu 2016. godine rekao da bi bila “ogromna stvar” ako bi SAD “mogle da naprave veliki dogovor” s Rusijom. Nije izneo nikakve detalje šta bi moglo biti na stolu.

“Mislim da je najveći strah da će, ako bi osvojio drugi mandat, predsednik Tramp povećati ono što bi mogao dati Putinu”, rekao je za RSE Džonatan Kac (Jonathan Katz), saradnik Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

Tramp bi mogao da odluči da “postoje stvari kao što je sfera uticaja”, rekao je on.

Snažniji mandat?

Vilijam Kortni (William Courtney), analitičar za Rusiju u tink-tenku Rand korporacija (RAND Corp) sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da bi Tramp, mada Kongres može osuditi priznavanje sfera uticaja, mogao preduzeti korake da to bude realnost, poput okončanja vojnih vežbi s Ukrajinom i Gruzijom, uzdržavanja od slanja ratnih brodova u Crno more i smanjenja broja američkih trupa u Evropi.

Trampovo približavanje Rusiji u njegovom prvom mandatu često su ometali protivljenje Kongresa i, u nekim slučajevima, članova njegove administracije.

Kada je Tramp pred Putinom ponudio mogućnost ukidanja sankcija koje je Obama uveo Rusiji zbog postupaka koji uključuju zauzimanje Krima i navodno mešanje u predsedničke izbore 2016. godine, Kongres je brzo izglasao zakon o tim sankcijama kojim je predsedniku onemogućeno da ih jednostrano ukine.

Tada premijer Rusije Vladimir Putin sastaje se s tadašnjim potpredsednikom SAD Džoom Bajdenom u Moskvi, mart 2011.
Tada premijer Rusije Vladimir Putin sastaje se s tadašnjim potpredsednikom SAD Džoom Bajdenom u Moskvi, mart 2011.

U drugom mandatu, rekao je Kac, Tramp bi mogao da ide snažnije protiv takvog otpora “jer će se smatrati da ima potvrdu”.

U svakom slučaju, prema analitičarima, koliko bi Tramp u drugom mandatu mogao biti uspešan u ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva, delimično će zavisiti od ishoda izbora za Kongres i ko će biti na ključnim položajima u njegovom kabinetu.

Tramp će se suočiti s “teškom bitkom” da njegovi bliski saradnici dobiju potvrdu imenovanja za visoke položaje, posebno u sferi nacionalne bezbednosti, ako bi demokrate kontrolisale i Senat i Predstavnički dom, rekla je na konferenciji 5. oktobra Fiona Hil (Hill), viša saradnica iz Instituta Brukings (Brookings Institute) i bivša visoka savetnica za Rusiju i Evropu u Trampovom Savetu za nacionalnu bezbednost.

A Kongres bi mogao da uvede dodatne sankcije Rusiji posle pobede Trampa, rekao je Kortni.

Kongresmeni će imati puno potencijalnih osnova da to urade, rekao je on, ukazujući na nedavnu optužnicu Ministarstva pravde protiv ruskih vojnih obaveštajnih oficira zbog navodne globalne hakerske kampanje, trovanje neprijatelja Kremlja Alekseja Navaljnog i navoda FBI-a da je Rusija “veoma aktivna” u naporima da utiče na izbore u SAD 2020.

Prava i slobode

Demokrate optužuju Trampa da se ustezao da kritikuje Putina ili da pokuša da kazni Kremlj zbog, kako su američki zvaničnici rekli, ruskih “malignih aktivnostima” u inostranstvu i navodnih kršenja ljudskih prava, kako unutar, tako i izvan njenih granica.

To je jedna oblast u kojem bi se verovatno znatno razlikovale politike Trampa u drugom mandatu i Bajdena ako bi bio izabran, rekli su analitičari koji kao dokaz navode događaje iz poslednjih nedelja i meseci.

Tramp je ćutao dok su evropski lideri osuđivali Moskvu zbog trovanja Navaljnog, za koga nemačke vlasti kažu da mu je pozlilo zbog zabranjenog vojnog nervnog agensa, što je prema tvrdnjama Putinovih protivnika, bio napad koji je izvela ruska država.

Tramp takođe nije javno govorio o akcijama protiv mirnih demonstranata u Belorusiji, gde autoritarni vladar Aleksandar Lukašenko želi da zadrži vlasti posle 26 godina, što je dosad činio uglavnom zahvaljujući podršci Rusije.

“Donald Tramp nastavlja da bude druželjubiv prema Rusiji dok Putin proganja civilno društvo i novinare”, naveo je Bajden na Tviteru (Twitter) 21. avgusta, dan pošto je Navaljnom pozlilo, navodeći da je “neprihvatljivo” to što se dogodilo s neprijateljem Kremlja.

“Za razliku od Trampa, ja ću braniti naše demokratske vrednosti i suprotstaviti se autokratama poput Putina”, rekao je on.

Bajden je takođe rekao da se Rusiji “mora reći da se ne meša” u Belorusiji, gde je dosad podržavala Lukašenkove akcije, a analitičari kažu da Moskva želi da poveća svoj uticaj bez obzira da li će on ostati na vlasti ili ne.

Kao potpredsednik, Bajden je bio Obamin glavni čovek za Ukrajinu, gde se zalagao za reforme i izražavao podršku Kijevu u jeku rata sa separatistima koje podržava Rusija. Trampove veze s Ukrajinom zasenjene su njegovim impičmentom.

Ko je čvrst momak?

Odgovarajući kritičarima koji tvrde da neke njegove reči i postupci deluju kao da je u nekoj obavezi prema Putinu, Tramp je rekao da je prema Rusiji bio tvrđi nego što su Obama i Bajden ikada bili u osam godina na čelu SAD.

Trampove pristalice ističu da je on odobrio isporuku smrtonosnog oružja u Ukrajinu, što Obama nije uradio; da je prebacio više američkih vojnika u Poljsku; i uveo sankcije u nastojanju da blokira završetak projekta gasovoda u vrednosti od 10 milijardi dolara, koji podržava Kremlj, za isporuke gasa iz Rusije u Nemačku, kao i trgovinskog ogranka ruskog državnog naftnog giganta Rosnjeft.

Demokrate u Kongresu i drugi kritičari optužuju Trampa da nije iskoristio svu snagu opsežnog zakona o sankcijama iz 2017. godine, poznatog kao CAATSA, da kazni Rusiju, kao i da je njegova povremeno pomirljiva retorika podrila napore SAD da promene ponašanje Kremlja.

“Bajden bi bio kredibilniji u korišćenju pretnje CAATSA da pokuša da nagovori Ruse na rešenje oko nekih pitanja i imaće unificiraniju poruku”, rekao je Brajan O’Tul (Brian O’Toole), viši saradnik u tink-tenku Atlantski savet i bivši zvaničnik Ministarstva finansija SAD.

Analitičari su rekli da su poruke Trampove administracije o spoljnoj politici saveznicima i Rusiji često bile nekoherentne, pri čemu je predsednik govorio jedno – poput poziva za povratak Rusije u G-8 – a visoki zvaničnici ponekad sugerisali suprotno.

Prema rečima Fione Hil, koja je imala funkciju u Beloj kući od aprila 2017. do jula 2019, to je rezultiralo time da su zvaničnici Kremlja postavljali pitanje da li su njihovi sastanci s visokim članovima Trampove administracije bili odobreni.

Toksična tema

Bajdenova administracija, rekli su analitičari, donela bi konzistentniju politiku prema Kremlju, što bi moglo omogućiti SAD i Rusiji da urade više čak i ako je njegov stav ili retorika tvrđi od Trampovog.

Jasnije poruke mogu značiti da bi “u određenim pitanjima, američka politika mogla biti tvrđa nego što je bila pod Trampom”, rekao je Brajan Tejlor (Brian Taylor), profesor političkih nauka koji se bavi Rusijom s Univerziteta Sirakuza. “Ali to takođe može značiti da je u određenim oblastima lakše uočiti moguća takozvana ‘vin-vin’ rešenja koja sada prosto nisu na stolu zbog toga koliko je proces postao nefunkcionalan.”

Pored toga, on tvrdi, dolazak novog predsednika mogao bi omogućiti manje žustru raspravu o politici prema Rusiji u Vašingtonu, gde je to bila toksična tema tokom Trampovog mandata, još otkako je američka obaveštajna zajednica objavila nalaz da se Moskva mešala u izbore 2016. godine. i favorizovala Trampa.

Potonja istraga specijalnog savetnika Roberta Mulera (Muellera), koji je ustanovio da se Rusija entuziastično mešala u izbore, ali nije pronašao dokaze dosluha Trampovog izbornog štaba s Moskvom, zatrovala je teren za američko-ruske pregovore o mnoštvu pitanja.

“Ako demokrate pobede ovog puta, to će u nekom smislu biti prošlost”, rekao je Tejlor.

Todd Prince
Autor 26.10.2020. u 08:50

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija