Švedska upozorava da Turska traži previše za NATO članstvo

Povezani članci

• ‘Zlonamjerni’ softver špijunira novinare, aktiviste, disidente…
• Ukrajinska kriza: Da li će Amerika uspjeti spriječiti referendum na Krimu?
• Buenos Aires: vanredno stanje nakon nasilja
• Novi šef CIA-e, za razliku od Trumpa, žestoko kritizirao Rusiju
• Uhapšen bivši šef MMF-a zbog pranja novca
• Eksplozija u metrou u St. Petersburgu, desetine žrtava

Turski ministar vanjskih poslova Mevlut Cavusoglu (desno) i švedski ministar vanjskih poslova Tobias Billstrom na konferenciji za novinare u Ankari, Turska, 22. decembra 2022. Foto: Ali Unal/AP

Švedska je upozorila da je ispunila sve obaveze prema dogovoru s Turskom za prijem u NATO, ali da Ankara traži dalje ustupke na koje Stokholm ne može da pristane.

Zvaničnici ipak očekuju da će Švedska i Finska posle višedecenijske vojne neutralnost, ove godine biti primljene u Severnoatlantski savez u kojem su tražile članstvo posle invazije Rusije na Ukrajinu, pišu svetski mediji.

Švedski premijer Ulf Kristerson (Kristersson) u nedelju, 8. januara, izrazio je uverenje da će Turska odobriti zahtev Stokholma za ulazak u NATO i rekao da Švedska neće ispuniti sve uslove koje je Ankara postavila za svoju podršku, preneo je Rojters (Reuters).

“Turska takođe potvrđuje da smo uradili ono što smo rekli da ćemo uraditi, ali i kaže da želi stvari koje mi ne možemo ili ne želimo da damo”, rekao je Kristerson na bezbednosnoj konferenciji u Švedskoj.

Finska i Švedska potpisale su 2022. trilateralni sporazum s Turskom s ciljem da se nađe rešenje za primedbe Ankare kako bi bile primljene u Severnoatlantski savez.

Dve zemlje su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu odustajući od višedecenijskog vojnog nesvrstavanja, ali se Turska tome usprotivila optužujući Švedsku i Finsku da kriju militante, uključujući i iz zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

Kristerson je potom na konferenciji za novinare rekao da su zahtevi koje Švedska ne može ili ne želi da ispuni van okvira trilateralnog memoranduma.

“Turska s vremena na vreme pominje pojedince za koje želi da budu izručeni iz Švedske. Na to sam rekao da se ta pitanja rešavaju u okviru švedskog zakona”, rekao je on.

Ankara je izrazila razočaranje odlukom vrhovnog švedskog suda krajem prošle godine da zaustavi zahtev za izručenje novinara koji je navodno povezan s imamom Fetulahom Gulenom, kojeg Turska okrivljuje za pokušaj puča.

Vladavina prava naspram uslova Turske

Novi švedski premijer s desnog centra je svojom izjavom prebacio loptu u dvorište Turske jasno stavljajući do znanja da Stokholm ne može više da uradi kako bi ubedio Ankaru da odustane od protivljenja ulasku Švedske i Finske u zapadni vojni savez, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Vlada Ulfa Kristersona, koji je jesenas postao premijer, navela je da je ulazak u NATO njen glavni prioritet. Stokholm je napravio brojne ustupke Ankari, uključujući distanciranje od kurdske milicije, ukidanje embarga na izvoz oružja u Tursku i obećanje da će raditi na borbi protiv terorizma.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdoğan) je više puta optuživao Švedsku da pruža utočište kurdskim teroristima i navodnim članovima islamske sekte okrivljene za neuspeli državni udar 2016.

Erdoan je takođe izdvojio novinara Bulenta Keneša (Bülent Keneş), bivšeg glavnog urednika lista Zaman, i tražio da bude izručen zbog njegove navodne uloge u pokušaju državnog udara. Vrhovni sud Švedske je u decembru odbacio zahtev za ekstradiciju, presudivši da postoji opasnost da Keneš u Turskoj bude proganjan zbog svojih političkih stavova.

Kristerson je u nedelju rekao da je Stokholm ispunio obaveze koje je prihvatio na samitu NATO-a u Madridu prošlog jula, ali da mora da poštuje zakon o deportacijama, odnosno sudski proces u koji švedska vlada ne može da se meša.

Istraživanja javnog mnjenja u Švedskoj su pokazala da građani te zemlje ne žele da se Turskoj da previše ustupaka, ističe britanski list, ukazujući da je u istraživanju lista Dagens Niheter (Dagens Nyheter) prošle nedelje, 79 odsto ispitanika reklo da želi da Švedska ostane pri vladavini prava, čak i ako bi to odložilo njen ulazak u NATO.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je uložio svoj kredibilitet u pristupanje dve nordijske zemlje učešćem u postizanju trilateralnog sporazuma prošle nedelje, rekao je u nedelju (8. januara) da se, bez obzira što još traje proces pristupanja, Švedska i Finska već tretiraju kao članice u nizu oblasti, uključujući klauzulu alijanse o kolektivnoj odbrani.

“Nezamislivo je da NATO ne deluje ako bi bezbednost Švedske i Finske bila ugrožena”, dodao je Stoltenberg.

Do turskih izbora

Kristerson je takođe rekao da je “nemoguće znati” da li će Turska ratifikovati zahtev Švedske pre izbora u Turskoj, koji su prvobitno bili zakazani za jun, ali će verovatno biti održani ranije.

Erdoanu, kako ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), predstoje teški izbori, pošto se u zemlji suočava s rasprostranjenim nezadovoljstvom stanjem ekonomije i visokom inflacijom koja je posle vrhunca prošle godine od 85 odsto u decembru pala na 64 odsto.

S druge strane, veliki deo turske javnosti podržava čvrst stav naspram Švedske i Finske.

Erdoan je u početku pretio da će uložiti veto na članstvo dve zemlje, tvrdeći da podržavaju Radničku partiju Kurdistana, koju su Turska, Evropska unija i SAD proglasile terorističkom organizacijom. Ipak, sirijski ogranak PKK-a je saveznik SAD i Zapada u borbi protiv ekstremista militantne grupe “Islamske države”.

Švedska je osporila Erdoanove tvrdnje u vezi s PKK kao dezinformacije, a zajedno s Finskom je potpisala sporazum s Turskom u junu u cilju da se reše sporna pitanja uspostavljanjem bezbednosnog dijaloga tri zemlje.

Stokholm i Helsinki su se takođe saglasili da odgovore na zahteve Turske za izručenje osumnjičenih za terorizam, ali samo u okvirima svojih zakona i evropskog sporazuma o ekstradiciji.

Stoltenberg je na bezbednosnoj konferenciji u nedelju ponovio da su Švedska i Finska ispunile svoje obaveze prema junskom sporazumu s Turskom. “Srećan sam što je dogovor ispunjen”, rekao je on.

Čeka se i Mađarska

Iako je Turska odbila da odobri prijem Švedske i Finske dok ne preduzmu određene korake, većina zahteva Ankare se odnosila na Švedsku zbog njenih snažnijih veza s kurdskom dijasporom, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Navisto (Pekka Haavisto) rekao je novinarima na konferenciji da će ta zemlja ući u NATO istovremeno sa svojim susedom.

“Finska ne žuri toliko da uđe u NATO da ne možemo da sačekamo da Švedska dobije zeleno svetlo”, rekao je Havisto.

Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg rekao je da očekuje da će obe zemlje moći da se pridruže vojnom savezu već ove godine, mada je priznao da odluka zavisi od turskog i mađarskog parlamenta.

Od 30 članica NATO-a, samo Mađarska i Turska tek treba da daju zeleno svetlo za ulazak dve nordijske zemlje.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će parlament u Budimpešti uskoro odobriti pristupanje Finske i Švedske, čime Turska ostaje jedina zemlja koja se opire.

“Očekujem (da će pristup biti 2023), ali neću da garantujem tačan datum, jer je to naravno suverena odluka turskog i mađarskog parlamenta, koji još nisu ratifikovali sporazum”, rekao je Stoltenberg za AFP.

On je dodao da su Finska i Švedska “očigledno posvećene dugoročnoj saradnji s Turskom” i naveo da je “došlo vreme da se finalizuje proces pristupanja i ratifikuje protokol o pristupanju”.

RSE