Svet ide iz krize u krizu: MMF upozorava na rizike od visokih cena i rata u Ukrajini

M. Obradović
Autor 21.4.2022. u 09:24

Svet ide iz krize u krizu: MMF upozorava na rizike od visokih cena i rata u Ukrajini

Kriza koja je počela kao posledica pandemije i restrikcija kako bi se sprečilo njeno širenje nastavlja se i u trećoj godini podstaknuta ratom u Ukrajini i talasom inflacije.

U aprilskom projekcijama Međunarodni monetarni fond smanjio je prognozu globalnog privrednog rasta sa 4,4 na 3,6 odsto uz rizike da bi mogao biti i manji od toga.

Smanjenje projektovanog rasta nije zaobišlo ni naš region, pa ni Srbiju. Stručnjaci Fonda smanjili su očekivanja od srpske ekonomije u ovoj godini sa 4,5 na 3,5 odsto, a pre nekoliko dana Svetska banka je takođe smanjila projekciju na 3,2 odsto.

Nakon 2020. u kojoj su neke zemlje u regionu, posebno Crna Gora i Hrvatska doživele dramatičnu kontrakciju, prošla godina protekla je u oporavku i dostizanju pretkriznih nivoa ekonomije.

Ova godina biće u znaku sporijeg rasta, većini država se prognozira rast BDP-a manji od tri odsto, a i za narednu godinu za većinu zemalja nema mnogo razloga za optimizam sudeći prema ocenama MMF-a.

Prema izveštaju Izgledi za svetsku ekonomiju april 2022. godine stručnjaci fonda ističu pet faktora koji će u kratkom roku oblikovati svetska ekonomska kretanja.

Prvi je svakako rat u Ukrajini i on će se osim Rusije i Ukrajine, koje najdirektnije pogađa, preliti na ostatak sveta, ali pre svega na Evropu preko cena sirovina, trgovine i finansijskih veza i izbegličke krize.

Drugi faktor je monetarno stezanje i volatilnost na finansijskom tržištu. I pre rata inflacija je značajno rasla i mnoge centralne banke su zaoštrile monetarne politike, navodi se u izveštaju MMF-a uz napomenu da se u narednim mesecima očekuje dalji rast kamata i pre svega u razvijenim ekonomijama će se smanjivati napumpani bilansi stanja centralnih banaka.

Osim toga rat je povećao averziju prema riziku i proizveo beg u kvalitet, odnosno situaciju u kojoj investitori povlače kapital iz profitabilnijih akcija i obveznica rastućih ekonomija i sele ih u razvijene zemlje.
Ovim su najviše pogođena tržišta koja su geografski bliska Rusiji i Ukrajini, ali i koja imaju značajnije trgovačke i finansijske veze, kao i ona koja u većoj meri zavise od sirovina iz ove dve zemlje.

U prethodne dve godine mnoge zemlje su iscrple rezerve za pomoć ekonomiji i stanovništvu tokom pandemije i sada je teško očekivati nova davanja kojim bi se podržala ekonomska aktivnost.

Ekonomsko usporavanje Kine će direktnije pogoditi Aziju, a nas samo posredno. Ipak, MMF ističe da nulta tolerancija Kine na kovid može značiti češća zaključavanja, čime se smanjuje potrošnja u Kini, ali takođe i zastoji u lancima snabdevanja. Ovo će pogoditi proizvođače sirovina.

Pandemija je u aprilu 2022. godine pala na poslednje mesto faktora koji će uticati na svetsku ekonomiju narednih meseci. Fond u svojim modelima pretpostavlja da neće biti novih sojeva koji bi izazvali nova zaključavanja, ali uzima u obzir da neće biti postignut cilj vakcinisanja 70 odsto stanovništva i da bi pre svega u nerazvijenim zemljama moglo doći do novih žarišta.

Ekonomista Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, iz izveštaja MMF-a zaključuje da je svet prihvatio da rat u Ukrajini neće trajati kratko i da se njihov model zasniva na tome da se ne proširi iz Ukrajine.

„Uz to polazna pretpostavka je da će se pandemija stabilizovati. Svaka druga varijanta bila bi nepovoljnija za privredni rast. Što se nas tiče, čini se da su procene na mestu, ali rizici su i dalje visoki. Usporavanje Kine nas neće pogoditi, čak aktivnost kineskih preduzeća u Srbiji će vući našu ekonomiju ove godine. Više brine slaba evropska industrija. Nemačka prerađivačka industrija u februaru, dakle pre efekata konflikta u Ukrajini, i dalje nije stigla do pretkriznog nivoa. Pored toga u Evropi se očekuje pogoršanje monetarnih uslova, što će uticati na smanjenje investicija, dok će inflacija oboriti realnu potrošnju. Od svih regiona Evropa će na kraju godine biti najudaljenija od prognoza s početka godine“, napominje Nikolić dodajući da čak ni skoriji mir ne bi mnogo pomogao jer će mere protiv Rusije ostati.

Od svih pritisaka za Srbiju može biti kritičan udar cena energenata. Nikolić ističe da je samo u januaru potrošeno 450 miliona evra na uvoz gasa i nafte.

„Mi smo obično trošili na ove energente 1,5 do dve milijarde evra godišnje. S obzirom da će i sa novim ugovorom sa Rusijom cene gasa sigurno biti veće, može se desiti da ove godine na uvoz energenata potrošimo skoro šest milijardi evra. U tom delu MMF-ova projekcija da će deficit tekućeg bilansa biti 6,1 odsto BDP-a možda potcenjuje rizike“, zaključuje Nikolić.

S druge strane, strukturi naše privrede u kojoj dominiraju sirovine i hrana idu naruku visoke cene. Recimo prošle godine zbog visokih cena izvoz agrobiznisa dostigao je rekordnu vrednost iako je godina bila sušna.

Ekonomista Saša Đogović ističe da smo u prva dva meseca imali eksploziju i izvoza i uvoza. Na uvoznoj strani prednjače energenti, ali na izvoznoj dominira izvoz čelika i limova, kao i bakra na talasu velikog rasta cena sirovina.

„Metali i rudarstvo uz prehrambenu industriju su zamajci izvozni aktivnosti. Recimo izvoz ruda metala iznosio je za dva meseca 225 miliona evra, a prošle godine u istom periodu svega 19 miliona. Hrane je izvezeno za 364 miliona evra, 26 odsto više, a izvoz osnovnih metala, kao što su čelik i limovi, veći je za 62,3 odsto. Zanimljivo je i da je u prva dva meseca izvoz električne opreme u kojoj se nalazi i elektrika za automobile dostigao 348 miliona evra. Ovde se nalazi i rizik da usporavanje auto-industrije u Evropi može da ima efekte na našu industriju“, ističe Đogović.

On ističe da je inflacija na putu da do polovine godine pređe dvocifreni nivo, ali da bi od jeseni mogla da se vrati ispod 10 odsto. On smatra i da su cene energenata možda dostigle i maksimum i da će se stabilizovati.

Danas.rs

M. Obradović
Autor 21.4.2022. u 09:24