Svetu preti nestašice hrane za 10-12 meseci, rečeno na Forumu u Davosu

tačno.net
Autor/ica 26.5.2022. u 07:58

Svetu preti nestašice hrane za 10-12 meseci, rečeno na Forumu u Davosu

Foto: Svjetski ekonomski forum

Rastuća inflacija, ruska invazija u Ukrajini, napregnuti lanci snabdevanja, nesigurnost u nabavci hrane širom sveta, pandemija COVID-19 – ključne su teme na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Rizici za globalnu ekonomiju su brojni, što dovodi do sve sumornijeg pogleda na predstojeće mesece za korporativne lidere, vladine zvaničnike i druge učesnike ovog skupa. Rat u Ukrajini dodatno je usporio globalni ekonomski oporavak od pandemije, kažu ekonomisti.

Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva pokušala je da ove nedelje ublaži strahovanja, rekavši da globalna recesija nije verovatna, ali “to ne znači da nije moguća”.

Georgieva je istakla da MMF očekuje privredni rast od 3,6 odsto za 2022. godinu, što je “dug put do globalne recesije”. Ali, ona je priznala da će ovo biti „teška godina“ i da je jedan od velikih problema porast cena hrane, delimično podstaknut ruskom invazijom na Ukrajinu.

“Briga oko dostupnosti hrane po razumnoj ceni na globalnom nivou dostiže vrhunac,” rekla je ona.

Rastuća kriza — posebno za zemlje u Africi, Bliskom istoku i Aziji koje se oslanjaju na pristupačnu pšenicu, ječam i suncokretovo ulje koje je Rusija blokirala u lukama velikog proizvođača Ukrajine — bila je ključna tema u Davosu. Evropska unija i Sjedinjene Države optužile su Rusiju da koristi zalihe hrane kao oružje.

“Rusija pljačka ukrajinsko žito sa okupiranih teritorija, pali ukrajinska skladišta hrane na drugim teritorijama, uništava ostalu ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu i opremu,” rekao je izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis na panelu u sredu, 25. maja.

“Jasno je da Rusija to namerno čini da bi stvorila krizu u globalnom snabdevanju hranom,” kazao je Dombrovskis.

Ako ukrajinske zalihe ostanu van tržišta, svet bi se mogao suočiti sa problemom dostupnosti hrane u narednih 10 do 12 meseci, a “to će biti pakao na zemlji”, rekao je izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli za Asošijeted pres u Davosu.

Industrija poluprovodnika se još uvek bori sa problemima u lancu snabdevanja, uključujući usporavanje isporuke napredne opreme koja se koristi za proizvodnju kompjuterskih čipova.

Globalna nestašica čipa, koji se koristi u svemu, od automobila do kuhinjskih aparata, izbila je prošle godine kako se potražnja oporavila nakon pandemije.

Pat Gelsinger, izvršni direktor Intela je izjavio da je njegova kompanija bolje pozicionirana od rivala da rešava problem snabdevanja jer ima veću kontrolu nad izvorima.

“Ali, kao i svi, moramo da se nosimo sa istim izazovima ekonomski,” rekao je on na okruglom stolu za novinare.

Gelsinger je rekao da ne očekuje da će industrija poluprovodnika rešiti probleme u lancu snabdevanja do 2024. Nemački proizvođač automobila Folksvagen vidi “jasno poboljšanje tokom leta” u snabdevanju potrebnim mikročipovima, rekao je predsednik Herbert Dies na marginama sastanka.

Dok Audi u vlasništvu Folksvagena ima “najveći nivo porudžbina u ovom trenutku”, kupci moraju da čekaju godinu ili više, rekla je članica upravnog odbora Audija Hildegard Vortman na brifingu za novinare.

Vazduhoplovna industrija, desetkovana tokom pandemije, snažno se oporavlja, rekao je Hasan El Houri, izvršni direktor National Aviation Services.

Ova Kompanija sa sedištem u Kuvajtu pruža usluge avio-kompanijama kao što je osoblje za prijavu putnika i šatl do i od aviona, utovar i istovar prtljaga i rukovanje vazdušnim teretom.

Ona će se spojiti sa rivalom iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi postala najveća svetska kompanija za usluge u avijaciji.

“Skoro svaka avio-kompanija sa kojom razgovaram izveštava o ogromnom povratku, posebno za ovo leto.” rekao je El Houri.

On je predvideo da će se avio-industrija vratiti na nivoe pre pandemije krajem ove godine ili sredinom sledeće, ranije od prognoze grupe avio-industrije IATA za 2025.

Međutim, ova industrijska grana je opterećena gubicima od 200 milijardi dolara nastalim tokom pandemije. Drugi veliki problem je porast cena nafte podstaknut ruskom invazijom u Ukrajini, koji će primorati aviokompanije da podignu cene avionskih karata — i potencijalno umanjuju potražnju za putovanjima.

Osim rastućih troškova goriva, hrane i drugih dobara koji izazivaju krizu troškova života, centralne banke podižu kamatne stope kako bi se uhvatile u koštac sa visokom inflacijom, a kineska ekonomija usporava usred blokada zbog COVID-19, rekla je Gita Gopinath, prva zamenica direktora MMF-u.

“Dakle, imamo kombinaciju šokova koji pogađaju svet,” rekla je ona na panelu o globalnom rastu u sredu.

To je posebno akutno u Evropi, što je podstakao rat u Ukrajini, rekla je u sredu predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde).

“Evropa je za 20 odsto izloženija problemima u globalnom lancu snabdevanja nego bilo koje drugo tržište u svetu. Tako da nije iznenađujuće da uska grla u globalnim lancima više utiču na evropske kompanije nego na druge,” rekla je ona.

Adena Fridman, predsednica berzanske kompanije NASDAK, rekla je u ponedeljak na panelu o američkim ekonomskim izgledima da je “odluka o prodaji mnogo lakša nego odluka o kupovini” za investitore koji ne mogu da sagledaju trendove.

RSE

tačno.net
Autor/ica 26.5.2022. u 07:58