Teške posledice pandemije po mentalno zdravlje

Povezani članci

• Predstavnički dom Kongresa SAD glasao za vraćanje prava na abortus, konačna odluka u Senatu
• U Nigeriji oteto sedam osoba – među njima i državljani Australije i Novog Zelanda
• Orban traži od EU raspravu o smrtnoj kazni
• Ekonomski oporavak posle pandemije
• Sve više Šveđana podržava pridruživanje NATO-u
• Mađarski recept: Iz mirovine na posao

Pandemija COVID-19 i mere za suzbijanje širenja virusa pogoršali su mentalne tegobe usled povećanja stresa i poremećaja redovnih zdravstvenih usluga, dok je sa socijalnom izolacijom i strahovima za bližnje, kao i od gubitak prihoda, povećan broj ljudi koji su prvi put prijavili psihičke probleme, pišu svetski mediji.

“Izuzetno zabrinjavajući” uticaj pandemije

Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošle nedelje su upozorili na veliku učestalost mentalnih tegoba širom sveta usled pandemije COVID-19, posebno među zdravstvenim radnicima i decom, ističe CNN.

“Uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi je već izuzetno zabrinjavajući”, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus (Ghebreyesus)

Prema podacima UN, u Kanadi je tokom pandemije 47 odsto zdravstvenih radnika izrazilo potrebu za psihološkom podrškom, 50 odsto zdravstvenih radnika u Kini je prijavilo depresiju, a u Pakistanu se 42 odsto zdravstvenih radnika žalilo na umerene psihološke tegobe, a 26 odsto na teže.

Ti podaci, kako ukazuje CNN, pokazuju da su u Italiji i Španiji roditelji prijavili da je tokom mera zatvaranja 77 odsto dece imalo probleme s koncentracijom, 39 odsto je bilo uznemireno i razdražljivo, 38 odsto nervozno, dok je 31 odsto imalo osećaj usamljenosti.

Generalni direktor SZO rekao je da su tokom pandemije posledice socijalne izolacije, straha od zaraze i gubitka članova porodice pomešane s tegobama izazvanim gubitkom prihoda i zaposlenja.

“Sada je kristalno jasno da se mentalno zdravlje mora tretirati kao središnji element našeg odgovora na pandemiju COVID-19 i oporavka”, rekao je Tedros, dodajući da bi zanemarivanje emotivnog zdravlja moglo dovesti do dugoročnih socijalnih i ekonomskih troškova.

“Cunami” mentalnih bolesti

Psihijatri upozoravaju na “cunami” metalnih bolest od problema koji se talože tokom mera ograničenja, ističe BBC i ukazuje da posebna zabrinutost postoji za decu i starije odrasle usled zatvaranja škola, samoizolacije i straha od bolnica.

U istraživanju u Velikoj Britaniji, psihijatri su izvestili o porastu broja hitnih slučajeva, ali i pada redovnih odlazaka kod lekara za mentalno zdravlje.

Predsednica britanskog Kraljevskog koledža psihijatrije Vendi Burn (Wendy Burn) rekla je da su već primećene razorne posledice COVID-19 na mentalno zdravlje, s povećanim brojem ljudi u krizi. Ona ukazuje na strah da ljudi u pandemiji ne dobijaju potrebnu pomoć, pa da se tokom mera ograničenja talože problemi koji bi mogli dovesti do “cunamija uputa”.

Jedan je od psihijatara koji je učestovao u istraživanju je rekao da su stariji pacijenti “isparili”, uz objašnjenje da se verovatno plaše da traže pomoć. Stručnjaci, kako ukazuje BBC, kažu da je nekim starijim ljudima teže da koriste tehnologiju da traže pomoć i da oni često nerado traže pomoć u vreme kada je podrška za mentalno zdravlje verovatno veća nego ikada.

Jedno drugo istraživanje, ističe britanski servis, pokazalo je da ljudi s mentalnim tegobama kažu da se njihovo stanje pogoršalo od kada je počela pandemija, pošto su ometene njihove svakodnevne rutine zbog kojih su se osećali dobro i bezbedno.

“Korona psihoza”

I kod ljudi bez istorije mentalnih bolesti s posledicama mera zatvaranja se prvi put razvijaju ozbiljne psihološke probleme, usled povećanog stresa zbog izolacije, nesigurnosti radnih mesta, raskida veza i žalosti zbog gubitaka bližnjih, ističe Gardijan (The Guardian) pozivajući se na Kraljevski koledž psihijatrije.

Psihotične epizode, manije i depresija se javljaju kod dece i odraslih i neki su morali biti odvedeni u bolnicu zbog teških posledica po mentalno zdravlje, ukazuje britanski list, navodeći da su odvojenost od porodice i prijatelja, kao i ometanje normalnih zdravstvenih usluga pogoršali postojeće mentalne probleme.

Kod muškaraca starosti 18 do 25 godina su posebno primećeni problemi s metalnim zdravljem koji su se prvi put pojavili tokom pandemije, a jedno ranije istraživanje, dodaje Gardijan, sugerisalo je da se oni osećaju najteže pogođeni ograničenjem kretanja i da će oni najverovatnije kršiti mere zabrane.

Istraživanje koje su sproveli psihijatri širom Velike Britanije otkrilo je i da porodice prolaze kroz značajne tenzije kao posledica stalnog zajedničkog boravka u kući. Psihijatri su takođe zabrinuti zbog stresa povezanog sa strahom od zaraze korona virusom.

Jedna medicinska sestra iz sektora mentalnog zdravlja je rekla da su ona i njene kolege videli ljude s nizom simptoma koje su nazvali “korona psihozom”, piše Gardijan, dodajući da su takvi pacijenti obično izgubili posao i imaju probleme sa spavanjem, s pojavom anksioznosti od praćenja vesti, dok više ne mogu da dobiju podršku preko svoje uobičajene socijalne mreže.

Promena u Kini

Tokom pandemije COVID-19 u Kini je bila primetna i promena odnosa vlasti prema mentalnim tegobama, piše Ekonomist (The Economist), ukazujući da su stotine univerziteta i humanitarnih osnovale psihološke linije za pomoć ljudima s problemima kao što su anksioznost i depresija, uz snažnu podršku vlade koja je izdala desetine smernica za rešavanje problema mentalnog zdravalja.

Takva pažnja odražava duboku promenu, ocenjuje časopis, objašnjavajući da je u Kini pod Mao Cedungom suzbijan moderan pristup psihologiji i psihijatriji, budući da su metalne bolesti smatrane manjkom revolucionarnog žara koji se mogao izlečiti proučavanjem Maovih spisa.

Poslednjih godina je vlada počela da stavlja naglasak na značaj mentalnog zdravlja i usvojeni su planovi za snažniji sistem usluga metalnog zdravlja. Razoran zemljotres u Sečuanu 2008. u kojem je poginulo više od 60.000 ljudi pomogao je promovisanju interesa za psihologiju, ocenjuje Ekonomist i dodaje da su prema nekim ocenama zdravstveni radnici koji se bave metalnim problemima izgleda bolje reagovali na COVID-19 nego oni koji su pomagali žrtvama zemljotresa.

Ipak, dok vlada sprovodi reforme koje bi olakšale Kinezima da dobiju psihološko savetovanje, zvaničnici o tome manje govore kao o poboljšanju javnog zdravlja, a više kao o merama poboljšanja “društvenog upravljanja”, što drugim rečima, kako ističe časopis, znači pojačavanje kontrole – moguće je da će takva savetovanja pomoći ljudima s problemima, ali će i takođe vladi olakšati da prati nesrećne ljude.

Priče iz Vuhana daju razloge za sumnju, ukazuje časopis. Ljudi koji su izgubili bližnje kažu da su bili u obavezi da na sahrani budu vladini zvaničnici, možda da se osigura da obredi budu kratki i neupadljivi. Članovima jedne porodice je policija naredila da izbrišu onlajn grupu organizovanu za povezivanje ljudi koji su izgubili bližnje. Kineska vlada želi da Kinezi više pričaju o svojim emocijama, ali ne ako će reći pogrešne stvari, zaključuje Ekonomist.

RSE