Traži se hitan odlazak Trampa: Buš: Osporavanje rezultata izbora kao u banana republici, Obama: beščašće i sram

Povezani članci

• Nacionalizam i biznis
• Zašto bi broj K mogao biti ključan za drugi val pandemije COVID-a 19?
• Pillay: Da je Vijeće sigurnosti UN-a bilo aktivnije, spasilo bi se stotine tisuća ljudskih života
• Brazil: Najmanje 245 poginulih u požaru u noćnom klubu
• Mario Abdo Benites izabran za predsednika Paragvaja
• Grčka danas podnosi prijedlog reformi

Članice Predstavničkog doma Ilhan Omar i Aleksandria Okazio-Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) pozvale su na opoziv (impeachment) predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), prenosi Gardijan (Guardian).

Nakon što su njegove pristalice nasilno upale u zgradu Kongresa u sredu veču u trenutku kada je trebalo da Predstavnički dom i Senat verifikuju rezultate predsedničkih izbora od 3. novembra, ove dve pripadnice progresivnog krila Demokratske stranke, ali kako javlja Rojters, i još neki članovi Kongresa traže Trampov opoziv pre inauguracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).

Do haotičnih scena je došlo nakon što je Tramp, koji odbija da prizna rezultate i obaveže na miran prenos vlasti, obratio hiljadama demonstranata u Vašingtonu i ponovio neosnovane tvrdnje da su izbori ukradeni.

Postoje dva načina za uklanjanje predsednika sa funkcije: 25. amandman američkog ustava i impičment, praćeni presudom Senata. U oba scenarija, potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) bi preuzeo funkciju do Bajdenove inauguracije.

Rojters se poziva na izvor upoznat sa ovim naporima koji je rekao da je bilo preliminarnih razgovora između nekih članova vlade i Trampovih saveznika o pozivanju na 25. amandman.

U međuvremenu, američki ministar odbrane Kristofer Miler (Christopher Miller) saopštio je u sredu veče da je usuglasio plan smirivanja dramatične situacije. U razgovoru sa predstavnicima vojnih i civilnih vlasti, dogovorio je slanje Nacionalne garde do zgrade Kongresa.

“Načelnik Združenog štaba general Majk Mili (Mike Milley) i ja odvojeno smo razgovarali s potpredsednikom Pensom, predsedavajućom Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), vođom senatske većine Mićom Mekonelom (Mitch McConnell), senatorom Čakom Šumerom (Chuck Schumer – lider demokratske manjine u Senatu) i i Stenijem Hojerom (Steny Hoyer – lider većine u Predstavničkom domu) o situaciji na američkom Kapitolu”, naveo je Miler u saopštenju u kome se ne pominju kontakti sa Trampom.

Dvadeset peti amandman je ratifikovan 1967. godine i usvojen nakon ubistva predsednika Džona F. Kenedija (John F. Kennedy) 1963. Godine. On reguliše pitanje sukcesije predsednika i njegove eventualne nesposobnosti.

Odeljak 4. se odnosi na situacije kada predsednik nije u stanju da obavlja dužnosti, ali ne želi da dobrovoljno odstupi.

Predlagači 25. amandmana jasno su nameravali da se on primeni kada je predsednik onesposobljen zbog fizičke ili mentalne bolesti, kažu stručnjaci. Neki teoretičari takođe tvrde da bi se to moglo i šire primeniti na predsednika čija nesposobnost da vrši funkciju može imati opasne posledice.

Da bi se pribeglo 25. amandmanu, Pens i većina Trampovog kabineta morali bi da izjave da Tramp nije u stanju da obavlja dužnosti predsednika i da ga smene. U slučaju tog scenarija, Pens bi preuzeo funkciju.

Tramp bi mogao naknadno da izjavi da je sposoban da nastavi da vrši predsedničku funkciju. Ako Pens i većina kabineta ne bi osporila tu odluku, Tramb bi se u tom slučaju vratio na dužnost. Međutim, ako bi doveli u pitanje tu Trampovu nameru, o tom pitanju bi potom odlučivao Kongres, ali bi Pens do tada nastavio da deluje kao predsednik.

Da bi se Tramp uklonio sa funkcije, bila bi potrebna dvotrećinska većina oba doma. Međutim, Predstavnički dom, koji je pod kontrolom demokrata, mogao bi jednostavno da odloži glasanje o suštinskom sporu dok se Trampov mandat ne završi, rekao je za Rojters Pol Kampos (Paul Campos), profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Koloradu.

On je istakao rekao da bi 25. amandman bio odgovarajući način za uklanjanje Trampa sa funkcije i da je njegova prednost što je brži od impičmenta.

“Pens bi mogao odmah da postane predsednik, dok bi impičment i presuda (u Senatu) mogli da potraju najmanje nekoliko dana”, rekao je Kampos.

Bivši republikanski predsednik Džordž Buš (George W. Bush) osudio je u sredu nerede na američkom Kapitolu i rekao da je zaprepašćen “bezobzirnim ponašanjem nekih političkih lidera od izbora,” prenosi Rojters.

“To je mučan i uznemiravajući prizor,” rekao je Buš.

“Tako se osporavaju rezultati izbora u banana republici – a ne u našoj demokratskoj republici,” dodao je.

On je istakao da su napad Kongres preduzeli “ljudi čije su strasti rasplamsale laži i lažne nade. Pobuna bi mogla da nanese veliku štetu našoj naciji i ugledu,” naveo je Buš koji je bio predsednik SAD od 2001. do 2009. godine.

Bivši predsednik Barak (Barack) nazvao je zbivanja u sredu veče “trenutkom velikog bešćašća i srama za naciju”.

On je dodao da će se istorija “s pravom sećati današnjeg nasilja”.

RSE