UN potvrdile tvrdnje aktivista i Zapada o kršenju ljudskih prava Ujgura u Sinđangu

RSE
Autor 2.9.2022. u 09:21

UN potvrdile tvrdnje aktivista i Zapada o kršenju ljudskih prava Ujgura u Sinđangu

Foto: Reuters

Agencija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u prvom izveštaju o odnosu kineskih vlasti prema Ujgurima, u velikoj meri je podržala optužbe o zlostavljanjima u Sinđangu koje su poslednjih godina iznosili aktivisti, zapadni zvaničnici i organizacije za zaštitu ljudska prava. Ujgurski aktivisti su pozdravili izveštaj, ali i pozvali na dalje istrage, posebno o navodima o genocidu, pišu svetski mediji.

‘Ozbiljno kršenje ljudskih prava’

Visoki komesarijat UN za ljudska prava naveo je da je kineska vlada počinila “ozbiljno kršenje ljudskih prava” Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Sinđangu, ukazuje Fajnenšl tajms (The Finacial Times) i dodaje da dugo očekivani izveštaj agencije UN sadrži kredibilnu evidenciju da su Ujguri u logorima u provinciji na zapadu Kine bili žrtve mučenja i seksualnog nasilja.

“Obim arbitrarnog i diskriminatornog zatvaranja pripadnika ujgurskih i drugih pretežno muslimanskih grupa… možda predstavlja međunarodne zločine, posebno zločine protiv čovečnosti”, navodi se u izveštaju koji je objavljen na dan kada je šefici te agencije UN Mišel Bašele (Michelle Bachelet) istekao mandat.

Objavljeni izveštaj je, kako navodi britanski list, prva istraga organizacije UN o zlostavljanjima u Sinđangu, gde je više od milion Ujgura i drugih pripadnika manjina podvrgnuto masovnim internacijama i prinudnom radu.

Kina je od 2017. značajno proširila policijsku kontrolu nad oko 13 miliona pripadnika muslimanskih manjina u Sinđangu, tvrdeći da je reč o “antiterorističkim” merama.

Stalna misija Kine pri UN saopštila je da je izveštaj “zasnovan na dezinformacijama i lažima koje su izmislile antikineske snage”, kao i da “bezobzirno blati i kleveta Kinu”. UN su istovremeno objavile izveštaj Kine na 121 stranici, u kojem se navodi da je borba države protiv terorizma u Sinđangu “neophodna i pravedna” i da se sprovodi u okviru “vladavine prava” i “očuvanja ljudskih prava”.

Izveštaj visoke komesarke za ljudska prava, međutim, navodi da su zlostavljanja Ujgura rezultat antiterorističkog sistema koji je “duboko problematičan” iz perspektive ljudskih prava. Kineski aparat za borbu protiv terorizma je doveo do “arbitrarnog lišavanja slobode” Ujgura i drugih manjina “velikih razmera” u takozvanim “centrima za stručno obrazovanje i obuku” između 2017. i 2019, navode UN.

U izveštaju se navodi da je pritvorni sistem deo šire diskriminacije Ujgura i drugih muslimanskih manjina, koja uključuje ograničenja verskog identiteta i izražavanja pored “ozbiljnih indikacija o kršenju reproduktivnih prava kroz prinudno i diskriminatorno nametanje politike planiranja porodice i kontrole rađanja”.

Među mogućim sledećim koracima UN je, ukazuje Fajnenšl tajms, početak zvanične istrage o zlostavljanjima u Sinđangu, na šta su pozivale vlade više zemalja.

Visoka komesarka pod pritiskom

Nalazi u izveštaju velikoj meri podržavaju optužbe o zlostavljanjima Ujgura u Sinđagu koje su poslednjih godina izneli zapadni zvaničnici, organizacije za zaštitu ljudska prava i mediji, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Aktivisti za ljudska prava i istraživači procenjuju da je u Sinđangu, pustinjskom i planinskom regionu u kojem živi oko 14 miliona Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina, više od milion ljudi prošlo kroz logore za interniranje, gde su bili izloženi političkoj indoktrinaciji, prisilnom radu, razdvajanju porodica, strogoj kontroli rađanja i ograničenja verskih praksi.

S druge strane, Kina negira kršenje ljudskih prava u Sinđangu. Kineski lider Si Đinping rekao je da je politika Kineske komunističke partije u Sinđangu “potpuno ispravna” i da je pomogla da se vrati stabilnost u region koji su potresali etničko nasilje i napadi na simbole vlasti Pekinga.

Izrada izveštaja Visokog komesarijata UN za ljudska prava o Sinđangu je trajala godinama, tokom kojih su branioci ljudskih prava optuživali agenciju da odlaže objavljivanje, posebno nakon što je Bašele u septembru 2021. rekla da njena kancelarija “finalizuje” dokument.

Bašele je krajem maja boravila u gradu Guangdžou na jugu Kine i Sinđangeu u prvoj poseti Kini visokog komesara UN za ljudska prava od 2005. Poseta je, međutim, kako navodi Volstrit džurnal, izazvala kritike zapadnih zvaničnika i aktivista za ljudska prava zbog toga što je navodno išla u prilog narativa Pekinga o poštovanju prava u Kini.

Dve nedelje posle posete Kini, Bašele je rekla da se neće kandidovati za drugi mandat na čelu Visokog komesarijata, navodeći lične razloge. Bivša čileanska predsednica, koja u septembru puni 71 godinu, takođe je obećala da će objaviti izveštaj pre nego što joj istekne četvorogodišnji mandat.

Kineski zvaničnici su snažno lobirali da izveštaj ne bude objavljen, navodi list i ukazuje da kritični nalazi o Kini u izveštaju stoje nasuprot sve veće retoričke i finansijske podrške Pekinga svetskoj organizaciji za koju je Si rekao da bolje predstavlja svetsko mišljenje od organizacija poput Grupe sedam za koju tvrdi da je pod kontrolom Vašingtona.

Peking je u julu saopštio da je skoro 1.000 nevladinih organizacija u Kini i drugde potpisalo pismo u kojem se navodi da će izveštaj biti iskorišćen kao “izgovor za mešanje u unutrašnje stvari Kine”, a Bašele je prošle nedelje rekla da je dobila pismo koje je potpisalo oko 40 zemalja u kome je pozivaju da ne objavi izveštaj.

“Bila sam pod ogromnim pritiskom, da ga objavim ili da ga ne objavim, ali neću ni da ga objavim ni da odustanem od objavljivanja zbog takvog pritiska “, rekla je Bašele novinarima.

Bez spominjanja genocida

Izveštaj Visokog komesarijata UN za ljudska prava na 48 stranica ne spominje reč “genocid” koju su SAD i nezvanični tribunal u Velikoj Britaniji prošle godine iskoristili za opis tretmana Ujgura u Kini. Nalazi su, međutim, potvrdili tvrdnje grupa za ljudska prava i aktivista da je Kina pritvarala Ujgure, Kazahstance i druge pripadnike muslimanskih manjina, često zbog veza u inostranstvu ili izražavanja vere, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Izveštaj je “izazov bez presedana za laži Pekinga i užasan tretman Ujgura”, rekla je Sofi Ričardson (Sophie Richardson), direktorka Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) za Kinu. “Osuđujući nalazi visoke komesarke objašnjavaju zašto se kineska vlada zubima i noktima borila kako bi sprečila objavljivanje izveštaja o Sinđangu, koji je ogolio kršenja prava u Kini”.

Kada su vesti o pritvaranjima u Sinđangu počele da cure, kineske vlasti su isprva negirale kampanju za zatvaranje, ali su kasnije navele da je reč o stručnoj obuci i časovima jezika kako bi podstaklo zapošljavanje, a sprečilo radikalizam.

Ljudi koji su bili u logorima, međutim, opisali su fizičko zlostavljanje, maltretiranje i sate indoktrinacije ideologijom Komunističke partije. Među pritvorenima su, kako navodi list, bili i uspešni umetnici, naučnici, biznismeni i drugi lideri zajednice kojima nije trebala obuka za posao.

Istraživači Ujedinjenih nacija intervjuisali su 26 bivših zatvorenika logora, od kojih je dve trećine opisalo tretman u njima “koji se svodi na mučenje i/ili druge oblike zlostavljanja”. U izveštaju se takođe navodi da tvrdnje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, uključujući silovanje osoba u pritvoru, deluju kredibilno.

Agencija UN za ljudska prava iznela je i preporuke u kojima je pozvala Kinu da odmah oslobodi sve koji su arbitrarno pritvoreni, razjasni gde se nalaze nestali ljudi, kao i da istraži navode o zlostavljanju u pritvornim objektima.

Optužbe Kine i pozivi aktivista za daljim istragama

Kina je u četvrtak, 1. septembra, oštro kritikovala agenciju UN za ljudska prava zbog objavljivanja izveštaja u kojem je optužena za “ozbiljna kršenja ljudskih prava”, uključujući moguće zločine protiv čovečnosti, navodi Vašington post (The Washington Post).

Nekoliko sati posle objavljivanja izveštaja, portparol kineske misije u Ženevi Liu Jujin rekao je da je “takozvana procena” o Sinđangu politički motivisana “farsa” s ciljem da se Kina ocrni.

Izveštaj je objavljen u osetljivom trenutku za kineskog predsednika Sija, manje od dva meseca pre kongresa na kojem bi mimo tradicije trebalo da dobije treći mandat na čelu zemlje, ocenjuje list i ukazuje da će se izveštaj, iako se čini da Sijeva vlast nije dovedena u pitanje, nadovezati na sve veće kritike politike koja je dovela Peking u raskorak s međunarodnom zajednicom.

U zajedničkoj izjavi koju su potpisale 63 ujgurske grupe, aktivisti su pozdravili izveštaj, opisujući ga kao “najdefinitivniju procenu problema s kojima se suočavaju Ujguri i drugi turkijski narodi” u Kini.

Ipak, neki istraživači i aktivisti koji tvrde da akcije Pekinga u Sinđangu predstavljaju genocid, bili su razočarani što u izveštaju UN nije spomenuta ta reč. Ujgurske organizacije su u zajedničkom pismu pozvale Kancelariju UN za prevenciju genocida da sama izvrši procenu, a da Savet UN za ljudska prava osnuje istražnu komisiju koja će nezavisno ispitati to pitanje.

RSE

RSE
Autor 2.9.2022. u 09:21