Uspešan test sistema za zaštitu Venecije od poplava

RSE
Autor 5.10.2020. u 09:10

Uspešan test sistema za zaštitu Venecije od poplava

Sistem pokretnih barijera za zaštitu Venecije od poplava posle višestrukih odlaganja usled korupcije i prekoračenja troškova uspešno je isproban tokom prvog oktobarskog vikenda kada se voda podigla do nivoa koji bi obično potopio značajan deo grada.

Međutim, sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama usled klimatskih promena postavlja se pitanje efikasnosti tog sistema u budućnosti, dok takođe postoji zabrinutost za posledice barijera po životnu sredinu, pišu svetski mediji.

“Zaustavili smo more”

Brana za zaštitu Venecije od poplava u subotu, 3. oktobra, donela je olakšanje u tom gradu, pošto ga je uspešno zaštitila od visoke plime, ukazuje Rojters (Reuters).

Mreža od 78 jarko žutih barijera koje čuvaju ulaze u osetljivu Venecijansku lagunu podignuta je s morskog dna kada je plima, navođena jakim vetrovima i kišom, počela da se diže.

Gradske vlasti predviđale su plimu od 130 centimetara, što je znatno manje od razorne plime od 187 centimetara koja je pogodila Veneciju prošlog novembra, ali ipak dovoljnu da niži delovi grada budu pod vodom.

Očekujući najgore, posebno na najugroženijim mestima poput Trga Svetog Marka, u Veneciji su postavljene podignute staze. Ipak, ističe Rojters, plima je bila samo 70 centimetara, pa su venecijanski trgovi i ulice ostali suvi.

“Danas je sve suvo. Zaustavili smo more”, rekao je novinarima gradonačelnik Luiđi Brunjaro (Luigi Brugnaro) pošto je nazdravio s inženjerima i zvaničnicima odgovornim za projekat vredan više milijardi evra.

U najgoroj poplavi u Veneciji u više od 50 godina prošlog novembra Trg Svetog Marka je bio metar ispod nivoa vode, podvlačeći, kako navodi Rojters, sve veću pretnju jednoj od najpoznatijih svetskih kulturnih znamenitosti.

Poplave u Veneciji posledica su kombinacije činilaca pogoršanih klimatskim promenama – od porasta nivoa mora i neuobičajeno visokih plima do sleganja zemljišta zbog čega grada tone, ističe Rojters, ali i ukazuje da skeptici postavljaju pitanje da li će sistem dorasti zadatku.

Sistem Mojsije

Kontroverzna i više puta odlagana podvodna barijera prošla je prvu vanrednu situaciju, štiteći Veneciju od plime koja je dostigla 125 centimetara, što je obično dovoljno da poplavi više od trećine grada, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Na podizanju svih 78 barijera radilo je oko 100 tehničara sat i 15 minuta, rekao je Đuzepe Fijengo (Giuseppe Fiengo), komesar zadužen za kolosalni projekat kojeg je vlada postavila posle korupcionaškog skandala, dodajući da bi u budućnosti jedan tim od 18 ljudi trebalo da bude u stanju da podigne barijere.

Vlasti su ubrzale postavljenje sistema pošto je Venecija bila poplavljena najgorom plimom u 53 godine prošlog novembra, navodi AP, ukazujući da je veća učestalost visokih nivoa vode izazvana klimatskim promenama doprinela hitnosti da se projekat završi.

Iako je postavljeno svih 78 barijera, sistem još nije završen. Kada bude gotov, brane će se podizati s prognozom plime od 110 centimetara, a dok radovi još traju komesar projekta odredio je granicu od 130 centimetara, koliko je bila prognoza plime za subotu.

Sistem pokretnih podvodnih barijera, nazvan Mojsije (na italijanskom Mose – Modulo Sperimentale Elettromeccanico), bio je zahvaćen korupcijom, prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Projektovan je na 1,8 milijardi evra i trebalo je da bude završen do 2011. godine. Sistem je, kako ukazuje AP, do sada koštao 5,5 milijardi evra i kasni više od jedne decenije.

Ekološke brige

Posle decenija birokratskih odlaganja, korupcije i otpora ekoloških grupa, morski zidovi za odbranu Venecije isprobani su u borbi sa sve opasnijim poplavama, ističe Njujork tajms (The New York Times), ali i ukazuje da se postavlja pitanje da li će barijere raditi s pogoršanjem klime.

Budući da sistem treba da bude završen do decembra 2021, podizanje u subotu je tehnički bilo samo test, piše američki list, dodajući da je i tokom leta bilo nekoliko proba, mada pod manje opasnim vremenskim uslovima.

Iako su pristalice projekta pozdravile subotnji test kao veliku pobedu, neki ističu da barijere neće potpuno rešiti rastuću pretnju koju predstavljaju klimatske promene, podvlači Njujork tajms. Povećanje nivoa mora i novi obrasci vetrova mogli bi zahtevati toliko često podizanje brane da se mogu uništiti brodski saobraćaj ili Venecijansku lagunu pretvoriti u močvaru.

“S klimatskim promenama, postoji mogućnost da se barijere koristi 150 do 180 dana u godini, čime bi postala gotovo fiksna brana i prekinula vezu lagune s morem”, rekao je Kristijano Gaspareto (Cristiano Gasparetto), arhitekta i bivši zvaničnik koji se dugo protivio projektu. On je dodao da bi s prekidom veze lagune s morem na duži period, u njoj mogao da izumre sav organski život. “Ako laguna umre, i Venecija umire”, rekao je on.

Gaspareto je takođe rekao da sumnja da će kapije funkcionisati u ekstremnim uslovima s visokim talasima i jakim vetrom, navodi Njujork tajms i dodaje da postoji zabrinutosti oko troškova održavanja i potencijalne štete od slane vode.

Oluja Aleks

Snažna oluja zbog koje su prvi put podignute barijere u Veneciji, nanela je pljuskove u Francuskoj i Italiji, izazvavši poplave u kojima su dve osobe poginule, dok je 20 ljudi nestalo, preneo je BBC u nedelju.

U oluji Aleks više sela severno od Nice u Francuskoj je oštećeno u poplavama i odronima, s uništenim putevima, mostovima i kućama. Na severozapadu Italije, ističe britanski servis, poplave su opisane kao istorijske.

Francuski premijer Žan Kasteks (Jean Castex) je angažovao vojsku i odvojio vanredna sredstva zbog najgorih poplava u više decenija koje su pogodile jugoistok Francuske. Francuska meteorološka služba je saopštila da je u nekim oblastima za 24 sata palo 450 milimetara kiše, koliko u ovo doba godine padne za četiri meseca.

U nevremenu su nastradale dve osobe, prenosi BBC. U dolini Aosta na severozapadu Italije je poginuo vatrogasac u akciji spasavanja, dok je u Pijemontu na zapadu Italije jedan čovek izgubio život kada je reka zahvatila njegov automobil.

Predsednik oblasti Pijemont Alberto Ćirio (Alberto Cirio) rekao je da za 24 sata palo 630 milimetara kiše što “nije zabeleženo od 1954. godine”. Zbog poplava je reka Po za 24 sata narasla tri metra.

RSE

RSE
Autor 5.10.2020. u 09:10

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija