Ustavotvorna skupština Venecuele ukinula imunitet Gvaidu

Povezani članci

• Dugi put Kine na zapad: Novi kineski put svile
• MMF pooštrava praćenje korupcije širom svijeta
• U 2021. ubijeno više od 140 humanitarnih radnika UN-a
• Afganistan: U poplavama stradalo 100 osoba
• Obilježavanje Dana pobjede nad fašizmom u sjeni pandemije
• Moskva: Antiratni marševi zbog uloge Rusije u Ukrajini

Foto: Ivan Alvarado/Reuters

Venecuelanska Ustavotvorna skupština ukinula je imunitet predsedniku parlamenta Huanu Gvaidu i odobrila njegovo krivično gonjenje zbog uzurpacije funkcija.

Ustavotvorna skupština je jednoglasno usvojila “nastavak krivičnog postupka protiv poslanika” Huana Gvaida pred Vrhovnim sudom, rekao je juče predsednik Ustavotvorne skupštine Diosdado Kabeljo.

Venecuelanska opozicija tvrdi da i Vrhovni sud i Ustavotvorna skupština služe vlasti osporavanog socijalističkog predsednika Nikolasa Madura.

Gvaido je pre glasanja o imunitetu rekao da bi moglo biti pokušano njegovo hapšenje.

“Znate kako režim radi. Ovo više nije progon, ovo je inkvizicija”, naveo je Gvaido (35), samoproglašeni predsednik Venecuele.

Nakon ukidanja imuniteta, on je poručio da opoziciju “niko neće zaustaviti”. Vrhovni sud je pokrenuo 29. januara istragu protiv Gvaida zbog uzurpacije Madurovih funkcija.

“Mi delamo na osnovu ustava”, rekao je Diosdado Kabeljo, inače drugi čovek vladajuće partije.

SAD su više puta upozoravale venecuelansku vladu da ne preduzima mere protiv Gvaida, kog su priznale kao šefa države.

Osporavani predsednik Venecuele Nikolas Maduro je preuzeo dužnost predsednika 2013. godine, nakon smrti Uge Čaveza. On je u januaru položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora održanih u maju 2018. godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.

Kriza je eskalirala nezadovoljstvom građana, a opozicioni lider i predsednik Nacionalne skupštine Huan Gvaido se 23. januara samoproglasio za prelaznog predsednika Venecuele. Prvo su ga priznali SAD, potom i više latinoameričkih, te veći broj država Evropske unije.

Madura, pak, podržavaju Rusija, Belorusija, Bolivija, Iran, Kuba, Nikaragva, El Salvador, Sirija i Turska. Rusija i Kina su poslednjih godina značajno investirale u Venecuelu i poseduju veliki deo duga te zemlje u različitim oblicima.

RSE