Vekovni saveznici: Može li EU da ‘pokaže zube’ Trampu?

tačno.net
Autor 24.5.2018. u 09:08

Vekovni saveznici: Može li EU da ‘pokaže zube’ Trampu?

Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati ostaće čvorovi, upozoravao je Abraham Linkoln (Lincoln).

U odnosima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sve je više nesuglasica, tako da je pitanje kako će se jednog dana ponovo harmonizovati odnosi dva vekovna transatlantska saveznika, koja, doduše, još uvek pripadaju istoj hemisferi, zapadne, liberalne demokratije naspram nezapadnog, uglavnom, neliberalnog sveta koji je u usponu, piše Dragan Štavljanin u podkastu Post Scriptum Radija Slobodna Evropa.​

Međutim, ta odrednica liberalna demokratija kao vezivno tkivo postaje sve praznija ljuštura koju nagrizaju sve protivrečniji interesi dva nekada bliska saveznika.

U pitanju je sve veća frustracija Evropljana zbog višedecenijske asimetrične zavisnosti, odnosno mnogo veće upućenosti starog kontinenta na bezbednosne garancije SAD, nego obrnuto, zbog čega su često morali da slede interese Vašingtona i kada mu to nije odgovaralo.

Njihove sporadične nesuglasice postaju sve dramatičnije nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, koji je proklamovao politiku “Amerika na prvom mestu”.

Lista sporova je sve duža – od povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, zatim primedbi Vašingtona da evropski partneri u NATO uglavnom ne izdvajaju dogovorenih dva odsto društvenog proizvoda za odbranu, namere Trampove administracije da uvede carine na uvoz čelika i aluminijuma sa starog kontinenta do premeštanja američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim i odluke Bele kuće da se povuče iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Razdor je poprimio takve razmere da je poslovično smireni predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio prošle sedmice da je Tramp “oslobodio Evropu svih iluzija” nakon trgovinskog spora i povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Stoga je Tusk istakao da EU mora da bude ujedinjena kako bi se suočila sa novim fenomenom – “hirovitim samopouzdanjem američke administracije”, isto kao i sa usponom Kine i agresijom Rusije.

“Posmatrajući poslednje odluke predsednika Trampa, neko bi čak mogao da pomisli da vam sa takvim prijateljem ne trebaju neprijatelji. Iskreno govoreći, Evropa bi trebalo da bude zahvalna predsedniku Trampu jer se, zahvaljujući njemu, oslobodila svih iluzija”, rekao je Tusk.

On je dodao da je Tramp pomogao Evropljanima da shvate da, “ako vam treba ruka koja pomaže, naći ćete je na kraju vaše ruke”.

Reklo bi se da se Tramp nije previše uzbudio zbog izjave predsednika Evropskog saveta koja nije bila tako žestoka ni prema tradicionalnom rivalu Rusiji. Američki predsednik je ponovio svoje ocene da se EU “užasno” ponašala u trgovinskom odnosu sa SAD.

“Izgubili smo 151 milijardu dolara u razmeni s Evropskom unijom prošle godine. Tako da mogu da me nazivaju svakakvim imenima, a da sam na njihovim mestu i ja bih sebe nazivao takvim imenima, jer se to više neće dešavati”, kazao je Tramp.

Evropski lideri očito postaju sve frustriraniji, ocenjujući politiku američkog predsednika kao nepredvidivu, što, po viđenju Brisela, onemogućava ozbiljne pregovore o sporovima i postizanje kompromisa.

Nediplomatski potez ambasadora SAD u Berlinu

Povlačenje zvaničnog Vašingtona iz nuklearnog sporazuma sa Iranom je veliki udar za EU, pre svega za Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju koje su bile njegovi inicijatori, a kome su se priključili Rusija, Kina i SAD. Dogovor iz 2015. – takozvani Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) – kojim je predviđeno ograničenje nuklearnih aktivnosti Irana u zamenu za popuštanje međunarodnih sankcija, bio je kulminacija decenijskih mukotrpnih pregovora.

Zbog toga evropski partneri pokušavaju po svaku cenu da sačuvaju pomenuti ugovor kako bi ubedili Iran da ga i dalje poštuje, a da zauzvrat dobija benefite po osnovu njega, uključujući i trgovinu i investicije. Međutim, problem je što su SAD najavile ponovo uspostavljanje sankcija koje su nakon potpisivanja sporazuma 2015. ukinute – ne samo iranskim firmama i organizacijama već i svim ostalim kojima posluju sa Teheranom, uključujući i evropske koje bi bile mnogo teže pogođene nego američke. Naime, sa izuzetkom Boinga i još nekoliko manjih operacija, kompanije iz SAD uglavnom nemaju značajnije poslovne aktivnosti u Iranu, koje su od ranije obustavljene.

Američki ambasador u Berlinu je nediplomatski otvoreno upozorio nemačke kompanije da “odmah” obustave poslovanje u Iranu.

Odbacujući ove pretnje, nemački ministar privrede Peter Altmajer (Altmaier) je izjavio da je njegova vlada “spremna da razgovara sa svim firmama koje su u pitanju kako bi se minimalizovale negativne posledice” povlačenja SAD iz sporazuma.

Istovremeno, francuski ministar finansija Bruno Le Mer (Maire) je istakao da “globalni doseg američkih sankcija čini Vašington ekonomskim policajcem planete, što je neprihvatljivo”.

Lomljenje kopalja oko SWIFT-a

U cilju isključenja iranskih banaka iz međunarodnih finansijskih tokova, SAD će svakako nastojati da im onemoguće korišćenje SWIFT-a, čije je sedište u Briselu, kao međunarodnog mehanizma koji olakšava prekogranična plaćanja.

Reč je o sistemu koga je ustanovila 1970-ih grupa velikih globalnih banaka koje su želele da standardizuju način na koji se razmenjuju informacije o transakcijama, umesto dotadašnjeg pristupa da pojedine zemlje ili velike banke nameću svoje kriterijume.

Preko ovog mehanizma se dnevno obavlja oko 30 miliona transakcija između 11.000 banaka. Kada su 2012. godine SAD i EU uvele sankcije Iranu, SWIFT je isključio iz svojih redova 30 banaka iz Irana, uključujući i Centralnu banku. Nakon postizanja nuklearnog sporazuma, iranske finansijske institucije su ponovo povezane sa ovim međunarodnim sistemom.

Uprava SWIFT-a je saopštila da, prema uputstvu Trezora SAD, sankcije neće stupiti na snagu pre početka novembra, te da njegova misija ostaje “da kao globalni i neutralni provajder pruža usluge finansijskoj industriji”.

Međutim, po rečima Benam (Behnam) Ben Taleblu, istraživača Fondacije za odbranu demokratija sa sedištem u Vašingtonu (The Foundation for Defense of Democracies), za Evropljane je veoma rizično sukobljavanje sa Amerikancima oko SWIFT-a, “iako ovaj mehanizam mora da sledi zakonodavstvo EU, ali Vašington ima ogromnu ekonomsku moć”.

U vreme kada nije imao pristup SWIFT-u, Iran nije mogao da direktno dobija novac za izvezene energente, niti da plaća uvezenu robu. Na domaćem planu, iranske kompanije morale su da se vrate starom, sporom i skupom sistemu transferisanja novca – havala – koji nije praktičan za obične ljude i trgovce.

SAD će verovatno sankcionisati eventualno odbijanje EU da isključi Iran iz SWIFT-a. Međutim, to može biti štetno i po američke interese i imati ozbiljne posledice po globalni finansijski sistem, ocenjuje Blumberg (Bloomberg). Naime, ukoliko SWIFT postane nepouzdan, onda će postojati velika tražnja za alternativnim sistemima transakcija koje nude blokčejn (blockchain) i autoritarne države kako bi se popunila praznina.

Navodno, Rusija i Iran već razrađuju sistem plaćanja, koji počiva na blokčejnu, kako bi izbegli transakcije u dolarima. Rusija je napravila alternativu SWIFT-u za domaću upotrebu i vrši pritisak na banke i firme u Evroazijskoj uniji da ga koriste. Kina takođe eksperimentiše od 2015. sa alternativnom opcijom za prekogranična plaćanja u juanu. Sistem nije u širokoj upotrebi ali može poslužiti zemlji koja želi da izbegne sankcije.

“Što više problema za SWIFT, alternative će postati privlačnije. Povratak u svet pre SWIFT-a, u kome su banke bile prinuđene da šalju i primaju informacije o transakcijama u različitim formama, nije nezamisliv,” ocenjuje Blumberg.

tačno.net
Autor 24.5.2018. u 09:08

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija