Zadaci i izazovi Maria Draghija na čelu italijanske vlade

RSE
Autor 15.2.2021. u 09:11

Zadaci i izazovi Maria Draghija na čelu italijanske vlade

Bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi (Draghi) dolazi na čelo italijanske vlade sa zadatkom da vodi oporavak posustale zemlje iz recesije i krize COVID-19. Njegovi rezultati koji zavise i od ogorčenih neprijatelja u nezgrapnoj i ideološki raznovrsnoj koaliciji mogli bi imati širi značaj za budućnost Evropske unije (EU) i njenog čvršćeg integrisanja, pišu svetski mediji.

Nacionalno jedinstvo zakletih neprijatelja

Dragi je položio zakletvu kao novi italijanski premijer pošto je formirao vladu nacionalnog jedinstva s teškim zadatkom organizovanja oporavka od krize COVID-19, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Jedan od najcenjenijih evropskih zvaničnika postao je 30. italijanski premijer od rođenja republike 1946. godine i uz podršku skoro svake veće italijanske partije, predvodiće mešovitu vladu koju čine brojni tehnokrati u centralnim ulogama, ali i političari.

Od 25 članova kabineta, 15 je iz partija koje će podržati koaliciju u parlamentu, dok deset nisu iz sveta politike. Najzastupljenija stranka je ranije antiestablišmentski Pokret pet zvezdica s četiri ministra, dok se desničarska stranka Forca Italia Silivija Berluskonija (Silvio Berlusconi) vraća u vladu prvi put od 2012. s tri ministra, koliko će imati i Demokratska partija s levog centra i desničarska Liga Matea Salvinija (Matteto Salvini)

Salvinijeva Liga i Pokret pet zvezdica, koji su ranije bili neprijateljski raspoloženi prema EU i jedinstvenoj valuti, obećali su podršku čoveku na koga se gleda kao na stub evropskog establišmenta, čime će, kako ukazuje Fajnenšl tajms, bivše antiestablišmentske stranke postati deo koalicije zajedno sa svojim nekada zakletim suparnikom, Berluskonijevom Forca Italia.

Dragi, predsednik Evropske centralne banke od 2011. do 2019. godine, zaslužan je za spas evrozone pošto je 2012. izjavio da je spreman da učini “sve što je potrebno” da se sačuva jedinstvena valuta tokom dužničke krize koja je potresala EU, piše Tajms (The Times).

Politički komentatori i finansijska tržišta, kako ukazuje londonski list, optimistični su da će čovek s nadimkom “Super Mario” moći to učiniti i za Italiju, koja je teško pogođena korona virusom i koja je zapala u političku krizu posle pada premijera Đuzepea Kontea (Giuseppe Conte).

Dragijeva administracija ima rok do aprila da Briselu predstavi planove kako će potrošiti 200 milijardi evra, što je ubedljivo najveći iznos koji je dobila neka članica EU. Tajms ističe da je od 27 članica EU, Italija prva i najteže pogođena korona virusom s više od 93.000 smrtnih slučajeva, dok se njena privreda prošle godine smanjila za 8,9 odsto, što je najviše u EU.

Prednost koja može biti problem

Nade koje Italijani polažu u Maria Dragija teško da mogu biti veće, ali će bivši šef ECB-a imati problema da ih ispuni, ocenjuje Rojters (Reuters).

Njegovi glavni zadaci biće efikasno upravljanje sa 200 milijardi evra koje Italija očekuje iz fonda EU za pomoć oporavka Unije i obezbeđivanje glatke kampanje vakcinisanja protiv korona virusa.

Dragi ima nekoliko prednosti, ističe Rojters. Dolazi na vlast s jednom od najvećih većina koju je uživala neka vlada u italijanskoj posleratnoj istoriji, ogromnim međunarodnim prestižem i, prema istraživanju objavljenom prošle nedelje, rejtingom odobravanja među Italijanima od 71 odsto.

Međutim, široka parlamentarna podrška koju uživa, takođe može predstavljati problem, pošto će Dragi morati da upravlja nezgrapnom koalicijom sastavljenom od stranaka s levice do desnice, uključujući ogorčene suparnike poput Pokreta pet zvezdica i Berluskonijeve stranke, desničarske Lige i Demokratske partije levog centra.

Iako nije bilo vidljivih prigovora na personalna rešenja u vladi, Dragijevi izbori neće zadovoljiti sve i, kako ocenjuje Rojters, možda je samo pitanje vremena kada će isplivati ozlojađenost i nezadovoljstvo.

Dragijev prvi posao biće izrada italijanskog Plana oporavka, ukazuje Rojters, dodajući da je Konteova vlada pala delimično zbog prepirki kako sprovesti plan i koje projekti uključiti.

Italija ima loše rezultate u korišćenju fondova EU i s produktivnim ulaganjima u svoju ekonomiju, dok su projekti često propadali usled prevelike birokratije ili korupcijskih istraga. Pored Plana oporavka, analitičari traže i naznake kako će Dragi krenuti u šire reforme italijanske hronično trome ekonomije.

Neke indikacije, ukazuje Rojters, mogu se naći u decembarskom izveštaju radne grupe G30 kojom je predsedavao, s pozivom za ukidanje državne pomoći kompanijama čija je sudbina zapečaćena korona virusom, što sugeriše da se možda spremaju bolne mere.

Ključni trenutak za Italiju

Čovek kome se pripisuje izbegavanje propasti evra suočiće se s izazovom najbolesnije i najzabrinjavajuće evropske privrede u recesiji koja nadmašuje sve što se dogodilo tokom protekle decenije, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).

Dok se Dragi u svojoj bici na mestu predsednika ECB-a mogao osloniti na moćnu silu kupovine obveznica i kvantitativnog popuštanja, sada mora pokušati da upregne neobuzdan politički sistem, ističe američki list, dodajući da Dragijev dolazak na čelo vlade predstavlja test da li tehnokrata može izvesti još jedno spasavanje, ovog puta kao političar.

Ovo je takođe ključni trenutak za Italiju, koja godinama posustaje i koja je koketirala s idejom izlaska iz EU, a sada poverenje daje uzornom pripadniku evropske ekonomske klase, podvlači Vašington post, dodajući da s obzirom na Dragijeve veze s najvišim nivoima finansija u SAD i bliskim odnosom s Angelom Merkel, neki stručnjaci govore da Italija može zauzeti treće mesto, iza Nemačke i Francuske, među onima koji odlučuju u EU.

Izazovi u Italiji, karakteristični za južnu Evropu, kombinuju dugotrajne aspekte s hitnim, ukazuje list. I pre pandemije, italijanska privreda je sve više zaostajala za industrijskim silama severa Evrope, sa nezaposlenošću mladih duplo većom od proseka EU. Pandemija izazvana korona virusom pogoršala je jaz, dok se urušila turistička industrija koja čini 13 odsto italijanske ekonomije.

Dragi sada ima široku podršku gotovo nezamislivu za italijanskog lidera, ali postoje razlozi za oprez, ističe Vašington post. Novac iz EU za oporavak raspoređivaće se godinama i jedva će nadoknaditi izgubljenu godinu turizma, a Dragi će se suočiti i s potencijalno brutalnim odlukama, uključujući da li da produži moratorijum na otpuštanja koja su odložila lične posledice recesije. Ako Dragijeva popularnost opadne, stručnjaci kažu da bi stranke levice ili krajnje desnice mogle brzo da se povuku iz vlade.

I pravi čas za EU

Ulozi u Italiji sami po sebi su dovoljno visoki, ali stručnjaci i zvaničnici EU kažu da se budućnost EU kao integrisanije fiskalne unije takođe oslanja na uspeh Dragija u upravljanju stotinama milijardi evra iz Brisela, piše Njujork tajms (The New York Times).

Takođe, ističe list, pojedini analitičari kažu da je Dragijev status kao dokazanog iskusnog državnika sam po sebi kritičan, pošto je EU na ivici potencijalnog vakuuma u liderstvu – Velika Britanija je otišla, Angela Merkel treba da se povuče, a francuskog predsednika Makrona čekaju teški izbori.

Za strasne pristalice snažnije EU i italijanskog liderstva u njoj, Dragi je došao na čelo italijanske vlade u pravi čas. Merkel i Makron su prošle godine prevladali protivljenje i dobili odobrenje za podsticaje od 750 milijardi evra za spas privreda članica.

Pristalice čvršće EU, koje sanjaju o deljenju dugova, smatraju taj fond velikim korakom, budući da su prvi put članice prikupile novac zajedničkom prodajom obveznica na tržištu i onda raspodelile novac kroz grantove, a ne zajmove, koji ne moraju da se vrate drugim zemljama u Uniji. To je, ukazuje Njujork tajms, označilo kritično odstupanje od pravila EU da se nacionalni dugovi drže pod kontrolom.

Međutim, zemlje severne Evrope koje su se već opirale ideji da njihovi poreski obveznici nose teret juga opterećenog dugovima, zabrinute su zbog sposobnosti Rima da apsorbuje i efikasno potroši taj novac. Sada Dragi, nakon što je spasio evro kao predsednik ECB-a, mora da zaštiti san o čvršćoj i fiskalno integrisanijoj EU, ističe Njujork tajms.

RSE

RSE
Autor 15.2.2021. u 09:11

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija