Zašto sam na ivici da spalim svoj izraleski pasoš

Povezani članci

• Izbori u Turskoj: Erdogan izgubio apsolutnu većinu u parlamentu
• Mesto suvereniteta
• World Health Organization: Kriza ebole znatno podcijenjena
• Papa Franjo: “Slavljenje Božića je obična šarada, cijeli svijet je u ratu
• SAD: Protesti učenika, traže strožije kontrole oružja
• Gutereš obišao džamije na Novom Zelandu koje su bile mete napada u martu

Znam šta znači biti bespomoćna žrtva, živeti i umirati pod rasističkom čizmom, i znam da današnji Izraelci više nisu žrtve, nego počinioci u trenutnoj krizi. Da, Hamas su užasne, mržnjom ispunjene ubice i žale što nisu napali Izrael, da su samo imali finansije ili sredstva za to. Međutim, ostaje činjenica da je Izrael taj koji ima tenkove, bombardere, artiljeriju, nuklearne glave i raketnu odbranu Golijata, dok obični stanovnici Gaze nisu imali ništa do unazad nedelju dana, a danas imaju još manje, s obzirom na to da su im škole i bolnice bombardovane.

Piše: Mira Bar Hillel (The Independent) prevod portal  Kontrapress

Mlada je. Lepa. Diplomirala je i kompjuterska je inženjerka. Ona je takođe izraelska parlamentarka – i razlog zašto sam na ivici da spalim svoj izraelski pasoš.  Jer iza tog nevinog lica vreba Anđeo smrti. Ayelet Shaked predstavlja ekstremno desnu stranku  Jevrejski dom (Jewish Home) u Knessetu. To znači da je ona ekstremnije desno od Benyamina Netanyahua, za slučaj da ste pomislili da to nije moguće.

U ponedeljak je napisala na svojoj Facebook stranici: “Iza svakog teroriste su desetine muškaraca i žena, bez kojih se on ne bi uključio u terorizam.  Svi su oni neprijateljski borci, i njihova krv  će biti na glavama sviju njih.  Ovo podrazumeva i majke mučenika, koje su ih ispratile u pakao sa cvećem i poljupcima.  Trebalo bi da idu stopama svojih sinova, to bi jedino bilo pravedno. Trebalo bi da odu, kao što bi trebalo da sa njima nestanu i te kuće u kojima su gajili zmije. U suprotnom, u tom leglu će se izleći još malih zmija.”

Nedelju dana ranije,  neposredno pre nego što će 17-godišnji Mohammed Abu Khudair biti uhvaćen i živ spaljen, Shaked je napisala: “Ovo nije rat protiv terora, niti rat protiv ekstremizma, čak ni protiv palestinskih vlasti.  Realnost je da je ovo rat između dva naroda. Ko je neprijatelj? Palestinski narod. Zašto? Pitajte njih, oni su počeli.”

Dakle, čak i pre nego što je dečak nastradao užasnom smrću, ona ga je proglasila neprijateljem, a nakon toga, bez očigledno ikakvog osećaja krivice ili žaljenja, pozvala na ubistva nevinih žena i nerođene dece.

Naterala me da mislim o sestri moje majke, Klari i njeno troje male dece koja su živela s njom u Krakovu 1939.  godine kada su Nemci napali. Odlučili su da su Jevreji – svi Jevreji – neprijatelji i da ih treba eliminisati, ne samo žene i male zmije koje su podizale. “Zašto? Pitajte njih, oni su prvi počeli”, rekli bi nacisti da ih je neko pitao.

Nikada nisam srela Klaru ni njenu decu, nestali su 1942. godine. Upoznala sam ujaka Romeka, koji je preživeo radeći u fabric i Oskara Schindlera, i njegovu suprugu Yetti koja je preživela jer je govorila dobro nemački i umela da se pretvara da je dobra Nemica koja je izbacila svog poljskog Jevreja muža, smejući se ljubazno svakom nacisti na kojeg je naišla. Brat mog oca,  Shmuel i njegova porodica takođe su stradali pre mog rođenja, uhvaćeni su u Holandiji, gde su pobegli iz Berlina, i završili su u istom  logoru u kojem je umrla Anna Frank.

Znam šta znači biti bespomoćna žrtva, živeti i umirati pod rasističkom čizmom, i znam da današnji Izraelci više nisu žrtve, nego počinioci u trenutnoj krizi. Da, Hamas su užasne, mržnjom ispunjene ubice i žale što nisu napali Izrael, da su samo imali finansije ili sredstva za to. Međutim, ostaje činjenica da je Izrael taj koji ima tenkove, bombardere, artiljeriju, nuklearne glave i raketnu odbranu Golijata, dok obični stanovnici Gaze nisu imali ništa do unazad nedelju dana, a danas imaju još manje, s obzirom na to da su im škole i bolnice bombardovane.

Shaked je dobila šta je htela: broj mrtvih u Gazi se približava broju 100, jedno od četvoro je dete. Stotine je povređenih, na mestima gde su bombardovane bolnice, a medicinske pomoći je sve manje.

U Izraelu, uprkos svim naporima Hamasa, nije zabeležena ni jedna žrtva, čak ni neko sa ozbiljnijim povredama, mada je jedna svadba prekinuta zbog čega je završila u TV vestima.

Dok bombe poput kiše padaju na Gazu, izraelski tinejdžeri tvituju selfije oskudno odeveni, uz političke poruke. U dva sada izbrisana tvita, jedan je napisao: “Smrt svim Arapima, vi trandže”, dok je u drugom ustvrdio: “Arapi, bili paralizovani i umrli u velikim mukama!” Druga tinejdžerka je napisala tvit “Smrt j**enim Arapima” i prikačila sliku svojih prijateljica kako puće usne.

Gledajući ova anđeoska lica zla sa genocidnom retorikom, uzela sam svoj izraelski pasoš i kutiju šibica. “Ne u moje ime, ljudi. Ne u moje ime!”