Zemmour deli desnicu i pomaže Macronu

Autor/ica 👤RSE 2.12.2021. u 08:16

Povezani članci

foto: reuters

Kandidatura krajnje desnog političkog komentatora Erik Zemur (Eric Zemmour) za predsednika Francuske, uprkos malim izgledima da pobedi, ima značajan uticaj na izbore sledeće godine, pošto je zapaljivim izjavama o imigraciji i islamu normalizovao stavove koji su ranije bili neprihvatljivi. S druge strane, mogao bi da pomogne i aktuelnom predsedniku Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron), pošto će podeliti glasove na desnici, pišu svetski mediji.

Desno od Le Pen

Zemur, koji se istakao kao antiimigrantski polemičar, u utorak, 30. novembra, objavio je svoju kandidaturu za predsednika Francuske s apelom onima za koje kaže da ih elita prezire i da se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Izbori, na kojima će Makron tražiti drugi mandat, održaće se će u aprilu sledeće godine.

Šezdesettrogodišnji Zemur je u jednom trenutku tokom jeseni bio drugi u anketama iza Makrona, ali se sada čini da njegova popularnost opada, posebno posle, kako navodi britanski list, njegove katastrofalne posete Marselju prošlog vikenda kada je ženi koja je podigla srednji prst na njega uzvratio istim gestom, što je navelo njegove rivale da ga kritikuju kao nedostojnog za funkciju predsednika.

Mada se oštrim stavom prema neevropskim imigrantima i muslimanima pozicionirao desno i od njegove rivalke s krajnje desnice Marin le Pen (Marine) i njene partije Nacionalno okupljanje Zemur je, kako navodi Fajnenšl tajms, uspeo da privuče podršku konzervativnih glasača koji bi inače glasali za desni centar.

Njegov nemilosrdni fokus na imigraciju doprineo je pomeranju političke debate u Francuskoj oštro udesno, dok se kandidati bore za pozicije uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora koji će se održati u junu.

U Trampovom stilu

Zemur se kao dugogodišnji konzervativni novinar istakao u protekloj deceniji, koristeći televizijske emisije u udarnom terminu i besteseler knjige kako bi izložio svoje mišljenje da je Francuska u velikom padu zbog islama, imigracije i levičarske politike identiteta, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Nastupajući u provokatorskom stilu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) s politički nekorektnim predlozima, poput da treba zakonom zahtevati od roditelja da deci daju tradicionalna francuska imena, Zemur optužuje elite – novinare, političare, sudije i tehnokrate – da su izneverili Francusku.

On je uspeo da poremeti političku računicu nekolicini kandidata na predsedničkim izborima, privlačeći neke pristalice Le Pen, dok je tradicionalnu francusku konzervativnu stranku Republikance gurnuo dalje udesno.

Njegova knjiga, objavljena u septembru kao najava ulaska u predsedničku trku, prodata je u više od 250.000 primeraka, navodi Njujork tajms, dodajući da neke od njegovih knjiga sadrže zapaljive izjave o ženama i manjinama, kao i istorijske netačne tvrdnje kojima je pokušao da promeni neke od najgorih epizoda francuske prošlosti, uključujući Drugi svetski rat i rat Alžira za nezavisnost.

U poslednjih nekoliko meseci je zabeležio nagli porast u anketama, posle grozničavog medijskog izveštavanja o njegovoj turneji za promociju knjige, ali je posrnuo poslednjih nedelja, dok se, kako ukazuje list, nekoliko pristalica, uključujući ključnog finansijera koji mu je pozajmio novac, distanciralo od njega tvrdeći da je njegova kampanja neorganizovana i amaterska.

Zemur takođe nema podršku neke moćne političke snage i ostaje nejasno da li može da prikupi podršku 500 izabranih predstavnika, što je uslov da se kandiduje za predsednika.

Normalizacija neprihvatljivih stavova

Ako bi zadržao sadašnji nivo podrške, Zemur bi mogao da ugrozi i mejnstrim republikansku partiju desnog centra i Le Pen, što bi potencijalno pomoglo Makronu, ocenjuje list Vašington post (The Washington Post) i dodaje da bi s trendom slabljenja podrške moglo da se ispostavi da je Zemur krajnje desničarska senzacija kratkog daha.

Donedavno su Le Pen i njena partija Nacionalno okupljanje smatrane jedinim značajnim pokretom na francuskoj krajnjoj desnici, pošto je ušla u drugi krug predsedničkih izbora 2017. godine, da bi izgubila od Makrona s razlikom od više od 30 odsto. Njen poraz delimično je pripisan ranijem revizionizmu Holokausta njene stranke, što nije prihvatljivo delu francuskih birača.

S druge strane, delom zato što je Zemur i sam Jevrejin – njegovi roditelji su se preselili iz Alžira u pariska predgrađa pre rata kolonije za nezavisnost – uspeo je da mišljenja s margine učini prihvatljivijim.

Mada su njegovi izgledi kao predsedničkog kandidata neizvesni, Zemurov dosad najznačajniji i možda najdugotrajniji uticaj može biti normalizacija stavova koji su se smatrali izvan domena pristojnosti, ističe Vašington post, dodajući da su francuski mediji dali Zemuru javnu platformu da kao komentator iznosi svoje stavove, iako je osuđen za izazivanje rasne mržnje.

Slaba tačka

Nova anketa pokazala je značajan pad podrške Zemuru samo nekoliko dana pre nego što je zvanično počeo predsedničku kampanju, ističe televizija Frans24 (France24), ukazujući na ocene analitičara da to što ne deluje predsednički zajedno s njegovom slabom tačkom u ekonomiji ograničava njegovu privlačnost.

Anketa koju je objavio Žurnal de dimanš (Le Journal de Dimanche) pokazuje da je pao na treće mesto s 14 do 15 odsto podrške, dok je Le Pen na 19 do 20 odsto, a Makron znatno iznad sa 25 odsto. Stručnjaci, kako ukazuje francuska televizija, kažu da pad Zemurovog rejtinga pokazuje da nije uspeo da napravi pomak od protestnog glasa do kredibilnog šefa države.

Kao politički komentator, Zemur je uspeo da dopre do miliona gledalaca dok se debata vodila na njegovom omiljenom terenu kulturnih i identitetskih pitanja, retko se upuštajući u ekonomiju, ali ga to stavlja u nepovoljan položaj u predsedničkoj kampanji gde će morati da se suoči s teškim pitanjima o ekonomskim detaljima.

Mada mu ekonomija nije prioritet, Zemur je postavio široko neoliberalnu platformu s predlozima za drastično smanjenje poreza za kompanije i povećanje starosne granice za odlazak u penziju, istovremeno kritikujući Le Pen kao levičarku zbog njenog ekonomskog programa, ukazuje Frans24, dodajući da je okretanje Le Pen ka levičarskoj ekonomiji pomoglo njenoj stranci da pridobije delove bivših socijalističkih i komunističkih glasača iz radničke klase.

Kad je reč o Zemuru, analitičari kažu da kombinovanje krajne desnih stavova o društvenim i kulturnim pitanjima s neoliberalnim ekonomskim predlozima, umesto da dodatno poveća podršku privlačenjem mejnstrim desnih glasova, zapravo postavlja gornju granicu te podrške.

U Makronovu korist

Zemur ima male šanse da postane predsednik Francuske, pošto se čini da je niz antisemitskih i rasističkih komentara, kao i video snimka na kojem je pokazao srednji prst ženi u Marselju previše čak i za njegove pristalice, piše Tajms (The Times) u uredničkom komentaru.

To, međutim, ne znači da njegova kandidatura nema značaja, jer će, pre svega, dodatno podeliti desničarske glasove, već podeljene između Nacionalnog okupljanja Le Pen i Republikanaca, glavne konzervativne stranke.

Zemurova kandidatura, kako ocenjuje londonski list, može samo da ide u korist Makrona, osiguravajući mu pobedu u prvom krugu sa značajnom vođstvom. Makron sada ima podršku od 24 odsto glasača, koliko je imao u prvom krugu 2017, ali je njegov rejting iznad 40 odsto, što je najviše od svih aktuelnih predsednika koji su na poslednjim izborima tražili drugi mandat.

Postoje naznaka da je Zemurova kampanja pomogla da se francuska politička debata pomeri udesno što bi takođe moglo koristiti Makronu, ističe Tajms, objašnjavajući da je najveći rizik po francuskog predsednika ako se Republikanci odluče da kandiduju umerenog političara, poput bivšeg pregovarača za Bregzit Mišela Barnijea (Michel Barnier). Ali ako Barnije bude kopirao Zemurovu tvrdu liniju po pitanju imigracije, ankete sugerišu da ima slabe šanse da uđe u drugi krug, a kamoli da pobedi.

RSE