Nedžad Maksumić: PUTOKAZI RAZBACANI PO ZEMLJI

Rodi žito kao nikad prije, rodi sve… Oni što bolovahu dugo i koji žarko željahu smrt, predadoše najzad dušu Bogu, uz osmijeh. U dane velikih oluja nebo bijaše crveno. Kiša je sobom donosila prašinu prekomorskih pustinja. Stari rekoše: Biće rata!