foto: narodnaskupstinars.net Ovih dana od kako je na sceni realizacija projekta “Srpski svet” na prostoru BiH, Milorad Dodik uz podršku Rusije i Srbije ubrzava aneksiju dijela BiH i najavljuje nasilne akcije ako mu se neko na tom putu suprotstavi. Naglašava
Foto: FoNet/ Nenad Đorđević Informacija je u javnost došla posle više od tri godine od utapanja bivšeg savetnika srpskog predsednika Borisa Tadića, generalnog sekretara Predsedništva Srbije i narodnog poslanika Srpske napredne stranke. Cvijanova smrt očito je skrivana jer neće biti
Pred vratima Vučićevog virtuelnog kabineta ionako je formiran dugačak špalir onih kojima bi laskalo da ih „prvi potpredsednik“ primeti i milo ih pogleda i koji bi vrlo rado, onako sveži i poletni, sa rezervne klupe uskočili pravo u igru i bili Dinkići umesto Dinkića.
Dodik postaje nepoćudan jaran Beogradu. On teško može da računa na to da će, kao što je to bio slučaj do sada, Beograd stajati iza njega i aminovati njegove postupke i njegovu nepopularnu politiku. Jer, zaista, u ovom momentu možemo da konstatujemo da se Dodik koji je, svojevremeno bio čak i darling Zapada, sada smatra najvećim ratnim huškačem na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Ma koliko gospodar srpske realnosti bio čovek posebnog kova, ipak je samo čovek koji ima svoje loše dane, svoje uspone i padove, što lokalnu realnost dovodi u nezgodnu situaciju da zavisi od moćnikovog raspoloženja ili zdravstvenog stanja.
Narod je nemoguće kultivisati, moguće je kultivisati samo konkretne ličnosti. Što više, to bolje. Narod je preveliki zalogaj. Sećate li se kad sam ono Jego bivšem Sijatelstvu nabio na nos što se pojavio na snimanju sela koje je gorelo dok se baba češljala. Nisam to učinio iz niskih pobuda. Niti zato što imam nešto protiv sela i babe. Spočitnuo sam mu da tom posetom odašilje loš signal.
Moja sagovornica pozdravila je njegov izbor kao „iskrenog Srbina, a ne onog koji dolazi da se slika“. Palo mi je tada na pamet koliko bi bio razočaran Tadić, a i cela „građanska Srbija“ da to čuje.
Na njenu (građanske Srbije) veliku žalost Srebreničani sve do danas nastavili su da gaje tu svojevrsnu simpatiju prema sadašnjem srbijanskom predsedniku.
Što reko Deng Sjaoping – neka cveta stotinu cvetova. Znamo da je posle te Dengove izjave Kini baš dobro krenulo. Jeste, zagraktaće sad komentatori, lako je Kini, ona nema Kosovo, ali nije baš tako! Kina, cenjeni publikume, ima najmanje petnaestak kojekakvih Kosova. Nije to baš monolitna država. Ima i tamo raznoraznih autonomija i separatističkih pokreta. Ali je fakat da Kina ima jednu veliku prednost: nema Srbiju.
Kako, pobogu, Hrvatska može tražiti od Srbije da skine ratni šinjel i uklopi se u demokratiziranu regiju, a sama navlači pancirku nacionalno isključive države u kojoj je sve više izljeva antisrpstva, protkanog jasnim znakovima nostalgije za NDH?! Zato je vrlo važno da se Zoran Milanović ovako “muški” suprotstavlja Ruži Tomašić, koja postaje neka vrsta nevidljivog šefa Karamarkovog HDZ-a, ali pitanje je i koliko je to dovoljno.
Predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić nikada nisu bili u gorim odnosima nego u poslednjih nekoliko dana
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
