Andy Spyra/Courtesy FP Magazine Prava je šteta što su naši domaći krvnici bliži Himlerovoj nego indonežanskoj poetici. Ostali smo uskraćeni za brojne istinite herojske priče poput ovih koje se mogu videti i čuti u jezivo briljantnim filmovima Džošue Openhajmera, koji
Knjiga dnevničkih zapisa Dobrice Ćosića U tuđem veku II objavljena u ljeto ove godine njegova je testamentarna knjiga. Nastavlja se ondje gdje je njena prethodnica U tuđem veku stala, tj. pokriva period od početka 2004. do kraja 2010. Time je
Metodološki korektno, etički i istinosno valjano, Ćosića i njegovu knjigu “Bosanski rat”, ovakvu kakva je, moguće je čitati samo sa stanovišta – imanentne kritike. Ovdje je upravo to činjeno i učinjeno. * * * Idejna intencija autora knjige “Bosanski rat”[1]
Njegova fizička smrt samo će ga dodatno kanonizovati poštou ovoj kulturi, ovakvoj kakva jeste, on već sada jeste svetac. Ne mora nigde da se žuri, večnost ga već ionako raskriljenih ruku čeka. Za društvo nespremno za bilo kakvu dublju introspekciju
Vidim u novinama da javni tužilac – kaže li se to tako po novom – poziva sve po spisku Naših da se izjasne osećaju li se ugroženima ili jok. Mene, zasad, iz javnog tužibabstva nisu zvali, a nadam se i
BEOGRAD – Militarizam, nacionalizam, teška ekonomska situacija i populizam, sve to mi imamo danas, i onda je moguće da se pojavi neki vođa koji će na tim elementima da zasniva svoju vlast i onda vrlo lako može da povede svoj
Voštani Andrić kao velikosprski mučenik. Voštani Andrić kao prva truba Dragačeva. Voštani Andrić kao član SANU. Voštani Andrić u uniformi Draže Mihajlovića. Voštani, Andriću! Voštani Andrić u sećanjima Dobrice Ćosića.
Ćosić već decenijama stoji zaogrnut togom ‘oca nacije’, sudbinski zapitan i zagledan u stoleća koja nailaze, kao živi spomenik, kao kula-svetilja, kao nit-vodilja kroz istorijska bespuća, te je stoga bilo sasvim razumljivo da mu zapadne i počasno mesto u najužem krugu ideologa genocida i “humanog preseljenja”, a pod zlokobnom firmom Velike Srbije.
Kad god se oglasim iz bliskih nam inostranstava, to obavezno izazove budnu pažnju cyber-tutumraka. I oni, fakat, idu u korak s vremenom. I oni slede Bodrijarovu metodu: postave mi zamku u koju redovno (ali namerno) upadam. Ovako to funkcioniše: ako li slučajno pohvalim neku inozemnu stvar, pojavu ili ličnost, „patriotski um“ mi momentalno nabije na nos kako ne propuštam nijednu priliku da pljunem po „svemu što je srpsko“.
Ćosić bukvalno u svemu vidi srbofobiju i u širenju tog straha njegov je zadatak da Srbe svede u svoj mali, velikosrpski geto. Ova knjiga je zapravo u inplicitnoj razini knjiga koja pokazuje svijest o porazu. Ono što on upisuje Bil Klintonu i zapadnim političarima – to je hitlerovski odnos prema Srbi
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
