Danas, više nego ikad, informacija je nešto najvrednije što čoveku znatno može da olakša ali i oteža svakodnevni život. Baš iz tog razloga pojedinci pokušavaju da neke informacije “zabašure” kako bi, stvaranjem opšte pometnje, ostvarivali plitke, rigidne i kratkoročne interese.
Najskuplja Srpska Riječ Matije Bećkovića na akciji sa 90 odsto popusta; ili, hoćete novu sliku, upadnem u čekaonicu naših bolnica, pitam komšiju šta te boli, kaže on boli me qurac, ali mi se pojavio čmičak od izdaje, prisutan, tvrdi on, u svakom od nekoliko srbskih penisa koje posedujem.
Kakve veze ja imam sa medijskim dipla bendom, koji se oduvek udvarao, od kad znam za sebe? Da li ja možda čuvam službu? Da li od nekoga tražim novac, stan, ili neko probitačno mesto? Da li sam slobodna, partijski nevezana, pa sam zbog toga izabrala da budem „horistkinja“, onako po svojoj horskoj prirodi? Iz nekih je razloga urednik Vremena strašno besan, pa eto, zbog jedne usputne rečenice, ovakvo drvlje i kamenje.
Uvek sam ja govorio da čovek ima jednu psihologiju dok je u opoziciji, a sasvim drugu na vlasti. Vlast, da kažemo, nekako omekša čoveka. Na vlasti, bar na početku, čovek mnogo trezvenije percipira realnost. Ukači nekako (i na kraju) da buka i bes ne donose ništa dobro, a da mogu da donesu mnogo zla, pa čak i ono najveće – gubitak vlasti. Takođe ukači da Srbija – uprkos značajnim naporima u tom pravcu – ipak nije izolovano ostrvo časti u okeanu srbomržnje i da – ako hoće da opstane – Srbija mora da sarađuje sa ostatkom sveta.
Najvažnije je da vlada izdrži nacionalističku halabuku i potpiše sporazum sa Kosovom. Ima dovoljno prostora za takav potez, pa joj nema lakog izvlačenja. I da se prestane govoriti kako Srbija nikada neće priznati Kosovo, to zvuči neviđeno glupo.
Onaj ko koristi pojam “izdajnik” u politici, čini jednaku uslugu društvu kao što bi je činio onaj ko bi išao po ulici i nasumično hapsio građane ili pokazivao nameru da to čini. Pa ipak, u našoj javnosti govoriti o izdaji nije nikakav greh, šta više, to se posebno ceni. U danima pred ovu poslednju važnu odluku, politički analitičari koji se nimalo ne libe da istražuju “izdajnike” bili su većina u političkim emisijama.
Za Srbiju, ovakva kakva je, dobrih rešenja više jednostavno nema. Prošao voz! I to davno! Potpisali ne potpisali, odbili ne odbili, sve mu to dođe na isto. Država Srbija, cenjeni publikume, s Kosovom ili bez njega, već decenijama ne zna šta bi sa sobom, ali to neznanje vešto prikriva neprestanim izazivanjem masovnih histerija i još masovnijih depresija.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
