Danas se navršavaju 624. godine od Kosovske bitke, 99. godina od Sarajevskog atentata i 24. godine od svesrpskog skupa na Gazimestanu na Kosovu na kojem je Slobodan Milošević najavio ”nove bitke”. U historiji Balkana mnogo je važnih datuma od
Milorad Dodik je pretvorio Republiku Srpsku u svoj feud, pa shodno tome trenutnu medijsku “paljbu” kojoj je izložen, prvenstveno onu koja dolazi iz Sarajeva, a u posljednje vrijeme i Beograda, tumači kao pokušaj rušenja tog entiteta.
Ne vidim više nijednu prepreku da se makar ne raspiše konkurs, na kome bi se mladi srpski umetnici takmičili čije je idejno rešenje spomenika Slobodanu Miloševiću najlepše. O lokaciji bi se moglo raspravljati, ali se datum svečanog otkrivanja zna – 28. juni, Vidovdan.
Nema, braćo, toliko događaja koliko ima novina i strana. U Americi, recimo, novine koje se bave zagrobnim životima velikih ljudi zaseban su, da kažemo, entitet. Tu nema ništa istinito. Izmišljotina do izmišljotine. Pojava pčela veličine ovce i tako te stvari. Ali njihov cenjeni publiku ih kupuje potpuno svestan neistinitosti sadržaja. Čitaju to kao što se čitaju stripovi. Zabavljaju se! Utucavaju vreme.
Interesi i opstanak Bošnjaka mogli su se uspješnije zastupati i čuvati u okviru brige za očuvanje Bosne i Hercegovine kao međunarodnopravnog okvira njihovog postojanja u kontekstu ustavno garantovane jednakosti svih građana i sva tri naroda. Izetbegović i njegov tim opredijelili su se da zastupaju tumačenje rata iz sužene perspektive prvenstveno stradanja Bošnjaka zanemarujući širu i lako dokazivu sliku po kojoj je Bosna i Hercegovina kao međunarodno priznata država bila žrtva velikodržavnih planova iz susjedstva.
Ako vam je pošto-poto stalo da svaki dan bude istorijski, a svaka odluka sudbonosna, nemojte se čuditi kad vam na kraju tako i bude, bez obzira na to što vam namera nije bila ni istorijska ni sudbonosna, nego ste samo hteli da zasenite prostotu. Je li to sve što sam imao da kažem? Nije! Ima još. Ne bi trebalo, da kažemo, trčati pred rudu.
U nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbi su možda bili najmanji nacionalisti. Pamtimo i bolja vremena, dane kada je Beograd bio kosmopolitski, otvoreni grad; kulturni centar one velike Jugoslavije i mesto iz koga je poticalo najviše „opasnih“ apela za demokratijom. Trebalo bi se i toga setiti… Znate, čovek je i ono što kaže da jeste, ono što govori. Dakle, hajde da kažemo: da, bili smo nacionalisti, više nismo. Uostalom, stvari se menjaju, druge teme izbijaju u prvi plan…
Ako neko tvrdi da srebrenički genocid treba dokazati, nije reč o stavu, nego o činjenici da imamo posla sa čovekom koji, ipak, laže, ili mnogo toga ne zna za mesto na kojem je. A tvrdnja da “sve ono što se dešavalo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji ima karakteristike genocida”, više liči na nekakvu pesničku igrariju, nego na stav ozbiljnog čoveka. Izviniće se Nikolić “za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda počinio bilo koji pojedinac iz našeg naroda”. Neke, međutim, nije pomenuo.
Kusturica i mnogi drugi znaju šta su činjenice, a šta izmišljotine u ratu. Međutim, koga on i ostali poput njega pokušavaju da prevare? Možda Kusturica jednim svojim filmom može ostaviti utisak na nekoga u svetu ko ujedno nema pojma da je postojala i gde je postojala Jugoslavija, ali da li može varati stanovnike bivše Jugoslavije? Ne!
Zanimljivo je da nisu nacionalisti ti koji se nadaju da će se Srbija vratiti velikosrpskoj i zavetnoj politici, već antinacionalisti, oni koji veruju da nas sadašnja vlast vara. Kao da to baš od nje zavisi, kao da Srbija nije došla do prosjačkog štapa, do samouništenja i jezivog siromaštva u svakom smislu; propala je i nema više kud nego da okrene drugi list.
Ako je suditi po opštepoznatim simptomima koji karakterišu ponašanje raznih vlastodržaca u trenucima kada osećaju da im se fotelja ozbiljno drma, sva je prilika da ni predsednik manjeg bosanskohercegovačkog entiteta nije imun na taj “podmukli virus”. Vredi uzgred pomenuti da je i Slobodan Milošević svojevremeno počeo
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
