Palanački, provincijalni duh pravoslavizma, na sasvim ne-teorijskom nivou, vidi se i u očiglednoj raskoši u kojoj neke vladike i neki sveštenici žive. Kao da ona komunistička parola „popovi – lopovi“, u postkomunističkom društvu tek pokazuje svoju delimičnu istinolikost.
Najskuplja Srpska Riječ Matije Bećkovića na akciji sa 90 odsto popusta; ili, hoćete novu sliku, upadnem u čekaonicu naših bolnica, pitam komšiju šta te boli, kaže on boli me qurac, ali mi se pojavio čmičak od izdaje, prisutan, tvrdi on, u svakom od nekoliko srbskih penisa koje posedujem.
U globalno kriznim vremenima, bilo bi za očekivati da konzervativci postanu konzervativniji, a liberalni liberalniji. Posledično, na unutrašnjepolitičkom planu, opasnost po zemlju, bilo da je realna ili produkt spina, rezultira oštrim političkim podelama.
Autori koji izriču tvdnju o sveprisutnom nacionalizmu, po pravilu ne reflektuju činjenicu da je ista tvrdnja mogla nastati na aprioran (ideološki) način. Uvek imaju naivan stav da je to samo opis stvarnosti. S druge strane, ovi autori po pravilu smatraju da nije uputno baviti se okolnim nacionalizmima, što na nivou govora takođe odgovara šemi po kojoj postoji samo jedan nacionalizam.
Veliki broj javnih ličnosti u Srbiji, liberalna opozicija, Srpska pravoslavna crkva (SPC), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i druge brojne nacionalne i javne institucije, ugledne javne ličnosti i deo nevladinih organizacija ne pridaju veliki značaj Briselskom sporazumu. Stiče se utisak da liberalna opozicija, brojne javne ličnosti i nevladine organizacije smatraju da su za Srbiju neke druge teme, a ne Kosovo, prioritet.
Na Fejsbuk stranicama ekstremnih desnih pokreta osvanule su ažurirane liste izdajnika. Pridodati su Beograđani kao takvi, jer niti su došli niti su se u prolazu duže zadržavali, “Delije”, bez kojih se izgleda nema snage za rušenje i pljačku prodavnica; nezadovoljni stanjem u zemlji, za koje desnica veruje da u njoj vide zaštitnika svojih interesa i donosioca bolje budućnosti.
Način na koji su se političari bavili temom Kosova a koja je godinama sramno prodavana kao najvažnija tema širokim masama birača verovatno je samo dodatno pripremila teren za ovakvu statistiku. Setimo se samo izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića iz jula protekle godine da se ne bi rukovao sa Hašimom Tačijem.
Banalni nacionalizam je neprestano pozivanje na „naciju“, „narod“, „državu“ (the nation, the people, the state) kao nešto što se podrazumeva samo po sebi, Ding an sich, nešto što je u bazi svega ostalog, nešto što je neizbrisivo. Gde postoji pojam nacije i nacionalna država, tu ima i banalnog nacionalizma. Njega se, pak, nismo rešili.
Odsustvo ekonomske perspektive, teška socijalna situacija, nacionalizmom zatrovano obrazovanje, latentna netrpeljivost prema Romima, LGBT populaciji i svim drugim društvenim manjinama, uvek će sobom nositi opasnost od razbuktavanja starih nacionalističkih vatri koje su, iako potisnute, ipak ostale deo dubinskih slojeva domaće političke kulture.
Kad god se oglasim iz bliskih nam inostranstava, to obavezno izazove budnu pažnju cyber-tutumraka. I oni, fakat, idu u korak s vremenom. I oni slede Bodrijarovu metodu: postave mi zamku u koju redovno (ali namerno) upadam. Ovako to funkcioniše: ako li slučajno pohvalim neku inozemnu stvar, pojavu ili ličnost, „patriotski um“ mi momentalno nabije na nos kako ne propuštam nijednu priliku da pljunem po „svemu što je srpsko“.
Interesi i opstanak Bošnjaka mogli su se uspješnije zastupati i čuvati u okviru brige za očuvanje Bosne i Hercegovine kao međunarodnopravnog okvira njihovog postojanja u kontekstu ustavno garantovane jednakosti svih građana i sva tri naroda. Izetbegović i njegov tim opredijelili su se da zastupaju tumačenje rata iz sužene perspektive prvenstveno stradanja Bošnjaka zanemarujući širu i lako dokazivu sliku po kojoj je Bosna i Hercegovina kao međunarodno priznata država bila žrtva velikodržavnih planova iz susjedstva.
Kako, pobogu, Hrvatska može tražiti od Srbije da skine ratni šinjel i uklopi se u demokratiziranu regiju, a sama navlači pancirku nacionalno isključive države u kojoj je sve više izljeva antisrpstva, protkanog jasnim znakovima nostalgije za NDH?! Zato je vrlo važno da se Zoran Milanović ovako “muški” suprotstavlja Ruži Tomašić, koja postaje neka vrsta nevidljivog šefa Karamarkovog HDZ-a, ali pitanje je i koliko je to dovoljno.
Najnovije potezanje „prava na odvajanje“ Republike Srpske s pozivanjem na međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova pokušaj je poređenja neuporedivog: u slučaju Kosova – međunarodna intervencija i kasnije priznanje nezavisnosti došlo je kao odgovor na masovni progon albanskog stanovništva nakon kojeg je i za Albance i za svijet bila nezamisliva obnova srpske kontrole nad bivšom pokrajinom.
Ko želi da igra po njihovim pravilima, da misli, piše i govori kao oni, dobrodošao je. Sve drugo nije za Peščanik. I to polje rada i slobode postaje sve uže i uže, sve manje ima prostora za kiseonik. Lukić je u tom prostoru spremna da se uguši, kako kaže, jer su u tom slučaju njih dve kao urednice osuđene na ostatak zajedničkog života sa svojim čitaocima i slušaocima. Mora se, dakle, ostati žrtva do kraja, izginuti i potopiti sve sa sobom, sve po cenu toga da se ne iznevere identifikacije sa početka.
Koliko ja razumem, nije nikakva sramota biti Bosanac; naprotiv. Sada će neki Bosanci i mnogi Zagrepčani dodati da se to ne odnosi na Hercegovce, ali to je drugo. Bosanac je pre svega geografsko određenje, ali i mentalitetsko, što je poznavaocima teme važnije. Bosanci dolaze u više podvrsta ili pasmina: Bošnjaci, nekada Muslimani sa velikim M; Srbi, Hrvati, Jevreji, Jugosloveni, neopredeljeni itd. Ali – svi su oni Bosanci (osim Hercegovaca) i ne vidim u tome nikakav problem, a ne vide ga ni oni, većinom.
Rasizam Plavšićeve je bio okrenut prvenstveno protiv Bošnjaka ne bi li ih demonizovala i ukinula im ljudska svojstva, te ih predstavila kao arhineprijatelje Srba. Rasizam vladike Grigorija usmeren je na one Srbe koji možda počinju da razumnije rešavaju mračni talog devedesetih i ne istrajavaju u iracionalnosti. Naravno, i na Srbe koji ne obogotvoruju ideologiju koja je stvorila i koja održava Republiku Srpsku.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
