Kada bismo se kao pijani plota držali originalnosti, onda bi džumhurbaškan ostao bez veće polovine imena jer, da prostite, Tomislav je – smislenosti što se tiče – isto što i Lazaromir. Toma je hebrejsko ime i – kao takvo – ne trpi slovenski nastavak „slav“, kojim se i moja malenkost kiti. Ali, eto, ime ćuti i trpi. A trpimo, bogme, i mi.
Da se na mestima predsednika i premijera počem nalazila moja kolebljiva malenkost, rezignirao bih bez preteranog razmišljanja. Ali stvarni predsednik i premijer su ljudi posebnog kova. Takvi se ne rastaju lako od vlasti. A svakako ne mimo izbora. Tako da će alfa mužik – to mu je novo code name – morati da se zadovolji radikalizacijom protesta, što će u prevodu na srpski značiti seriju vrlo verovatnih pičvajza i subverzija na severu Kosova u organizaciji članova tamošnjeg ogranka mužikove sekte.
Tu je čovek, u gradu, ali organi ga zaobilaze u širokom luku. Možda bi pojedini organi i stisnuli muda, pa zakucali na palikućina vrata, ali u tom slučaju bi ostali i bez organa i bez muda. Tako to ide u zemlji Srbiji. Konačno, ako su najkrupnije ribe ovdašnje tupoumnosti (trenutno) nedostupne organima gonjenja, organi bi možda mogli da savataju i utamniče ponekog glodura i da ga priupitaju: Je li, more, da li ti znaš da si odgovoran za sve što se objavi u tvojim novinama i na tvom sajtu?
Moram priznati da sam očekivao više od Vučića. Na momente mi se tokom proteklih meseci činilo da se Overlord uzvisio iznad beslovesnosti populizma i da je ukačio šta je suštinski smisao države. Uzalud behu sve nade moje. Ili nije ukačio ili, možda, ne sme da ukači! Ponavlja kobnu grešku koja se – takav je prevarni svet – u početku čini kao baš dobar potez.
Novindžije su dale sve od sebe da objasne neobjašnjivo i to sa što više detalja i u toj masi informacija se potpuno izgubila apsurdnost ubičinog lika koji je i „radni domaćin koji bi ti dao košulju s leđa“ i „naprasit, nervozan i drčan čovek“ i „siledžija koji svoju ženu tuče lancem“. Ali ako se izgubio ubičin, pojavio se naš lik, cenjeni publikume – lik beznadežne palanke trajno fascinirane nasiljem.
Za Srbiju, ovakva kakva je, dobrih rešenja više jednostavno nema. Prošao voz! I to davno! Potpisali ne potpisali, odbili ne odbili, sve mu to dođe na isto. Država Srbija, cenjeni publikume, s Kosovom ili bez njega, već decenijama ne zna šta bi sa sobom, ali to neznanje vešto prikriva neprestanim izazivanjem masovnih histerija i još masovnijih depresija.
O Rusiji i ruskim glavešinama neki misle ovo, neki ono, ali u jednom se svi slažu: to su vrlo ozbiljni (a kad zatreba) i opasni ljudi. Suzama tradicionalno ne veruju. Usijane glave tolerišu samo do izvesne granice. Kad glave preteraju, kremaljski boljari ih radi hlađenja potapaju u Severni ledeni okean. I otuda ih više ne vade. Tako se to radi u trećem Rimu.
Ovim ne želim da kažem da guzica nema osećanja. Bilo bi to preterivanje. Guzica i te kako i oseća i strepi i želi, ali – kao i ona sama – i njena osećanja u javnosti nisu na naročitoj ceni. I to s pravom. Guzica je sebičan organ, zapravo generator sebičnosti, a njene želje su… svi znamo kakve su te želje. Ljudski, isuviše ljudski, što rekao Niče.
Ko bi rekao da je Picopevac Jeremić u stvari jedan veliki trošadžija. Meni je, da budem iskren, više ličio na stipsu. Ima tu facu. Kad ono međutim! Pokazalo se da je predsednik sveta čovek široke ruke. Ali na vaš račun, cenjeni publikume, na vaš račun, takoreći preko vaše grbače.
Ma, budale, marginalci – tako to komentarišu takozvani zvaničnici, zaboravljajući da u svojim počecima Hitler nije imao para ni za plakate, nego je poruke slične gorepomenutim morao da izvikuje po pivnicama kojih se, kao antialkoholičar, gadio.
Što se više evrointegrišemo i internacionalizujemo na spoljnom, to se više provincijalizujemo na unutrašnjem planu. Srpska kultura, bar onaj njen segment koji zavisi od državnih para, postala je feudalno dobro apsolutnih amatera – u najboljem – i krajnje sumnjivih tipova u najgorem slučaju. Mene to uopšte ne čudi. To je samo dovršetak procesa započetog za Miloševićevog, dovedenog do savršenstva za Koštuničinog, uredno zalivanog za Tadićevog vakta.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
