Foto: Arhiv U Beogradu se 12. marta obeležava devetnaest godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića. U dvorištu zgrade Vlade Srbije, na mestu gde je Đinđić ubijen 2003. godine, cveće i sveće položili su premijerka Ana
Foto: tacno.net Srbiju neće da spase potomci velikih Srba poreklom iz okoline Bugojna, Laktaša, Mrkonjić Grada, Bosanskog Novog, Petrinje, Kistanja, Drvara, Drinića, Ribnika, Modriče, Srba, Donjeg Lapca, recimo i Knina nego originalni Srbi koje je davno zaludeo knez Miloš Obrenović,
Foto: Pixsell/Antonio Ahel/ATA Images, Facebook Skupština slobodne Srbije najoštrije protestuje zbog akcije osuđenog ratnog zločinca Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, čija fondacija besplatno deli majice sa likom Zvezdana Jovanovića, ubice premijera Zorana Đinđića, i traži od tužilaštva da pod hitno
foto: balkaneu.com Miloševićev obrazac se nije raspao. Naslednici su samo kratko promenili retoriku. I sve je zasnovanju na nečinjenju i odlaganju. Primer: Vojislav Koštunica, predsednik Savezne republike Jugoslavije najpre kaže da niko nije izvan zakona, a kad ga Zoran Đinđić pritisne
Foto: Predrag Mitić Kenedijevu preporuku Amerikancima – da ne postavljaju pitanje šta zemlja može da učini za njih nego šta oni mogu da učine za Ameriku – Đinđić je modifikovao i apelovao na građane Srbije da se zapitaju – šta
Zoran Đinđić i Ivan Stambolić – foto: Marko Šutija Dve decenije od petooktobarskih promena stanje u Srbiji je slično ako ne i isto onom koje nas je sačekalo nakon osvajanja vlasti i plišane revolucije. Pristup tadašnjim reformama, strukturnim i sveobuhvatnim, je
Da li se ostvarilo Đinđićevo predviđanje da će se on i onaj prosečni birač iz kampanje “Srbija na dobrom putu“ sresti negde u budućnosti? Odgovor na ovo pitanje jednako je komplikovan kao i pitanje hoće li Srbija nekada stvarno prihvatiti
Godišnjica atentata Ti se nisi čuvao. Nisi mislio na sebe. Trošio si se mnogo. Da drugima bude bolje. Smetao si i onima koji su ti bili “bliski” i onima kojima si smetao živ. Oni što su mrzeli sve što dolazi
Nije dovoljno slaviti Đinđića. Potrebno je nastaviti borbu protiv onih koji se i danas opiru ostvarenju njegove vizije. Piše: Srđa Popović Iako je ubijen samo dve godine nakon izbora na mesto premijera, Zoran Đinđić se s pravom može smatrati čovekom
U promotivnom spotu Demokratske stranke vidimo i čujemo da Zoran Đinđić govori neke davno izgovorene rečenice u nekom prošlom vremenu, u drugom kontekstu, protiv neke sasvim druge vlasti i u ime neke sasvim druge opozicije. To je najteži zločin prema
Predstavi “Zoran Đinđić” Olivera Frljića iz Hrvatske, u produkciji Ateljea 212 iz Beograda, dodeljen je Gran pri “Mira Trailović” 47. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF), kojem je žiri poželeo da opstane, s obzirom na finansijske probleme sa kojima se suočava
Narodna podrška je jedna prevrtljiva kategorija. Čak bi se moglo reći da je u politici jedino prevrtljivije od političara – podrška koju im taj narod pruža. Jer, kad čovek dođe na vlast ili sa nje siđe, procenti zamene mesta, pa procenat onih koji su vas podržavali postaje procenat onih koji su protiv vas.
Nema, braćo, toliko događaja koliko ima novina i strana. U Americi, recimo, novine koje se bave zagrobnim životima velikih ljudi zaseban su, da kažemo, entitet. Tu nema ništa istinito. Izmišljotina do izmišljotine. Pojava pčela veličine ovce i tako te stvari. Ali njihov cenjeni publiku ih kupuje potpuno svestan neistinitosti sadržaja. Čitaju to kao što se čitaju stripovi. Zabavljaju se! Utucavaju vreme.
Da li su oni zaista predstavnici tek jedne od nevladinih organizacija? Ako jesu, hoće li onda ovaj njihov ulični performans biti okarakterisan kao govor mržnje, upućivanje pretnji, pozivanje na nasilje…? Ili će imati imunitet jer će se i to, kao Amfilohijeve neprimerene reči na sahrani premijera Đinđića, podvesti pod neprikosnovenu slobodu govora kod bogosluženja?
Mi smo pristali na smrt Premijera i danas glasamo za ljude koji su mu radili o glavi. Kakvi smo mi to ljudi? Kakvi građani? Kako ćemo pogledati Premijera u oči ako se jednom sretnemo u budućnosti? Neke tamo buduće generacije
„Najveća opasnost od jednog pesimističkog opisivanja politike je u tome da pošteni i časni ljudi ne žele da se bave politikom, jer je politika nešto loše i kroz medije je prikazana kao nešto loše u svakoj zemlji, ne samo u našoj. Onda se praktično događa jedna dobrovoljna negativna selekcija da oni koji imaju dobro mišljenje o sebi i o svom moralu, kažu neću da se bavim politikom jer se političari korumpirani, političari su lopovi, političari su prevaranti i onda na kraju zaista nema dovoljno dobrih ljudi koji bi preuzeli odgovornost za nešto što je najvažnije, a to je opšte dobro.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
