Dolazak talibana gurnuo Avganistan u ekonomska previranja

Frud Bezhan
Autor 3.9.2021. u 08:16

Dolazak talibana gurnuo Avganistan u ekonomska previranja

Piše: Frud Bezhan

Stotine Avganistanaca stoje uz prašnjave puteve u glavnom gradu Kabulu, očajnički pokušavajući da prodaju svoju oskudnu imovinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Mnogi nude polovne lonce, tanjire i šolje nagomilane na čaršavima. Drugi prodaju otrcane dušeke i stare tepihe ili se nadaju da će neko kupiti njihov televizor ili frižider.

“Nema posla i nemamo para”, kaže Hadži Aziz, nezaposleni kuvar dok stoji uz hrpu kuhinjskog pribora na prodaju na prometnoj ulici u centru Kabula.

“Pokušavam da prodam sve što mogu da prehranim svoju porodicu”, kaže Aziz, iscrpljeni sredovečni muškarac koji je jedini hranitelj u njegovoj devetočlanoj porodici.

On je među milionima Avganistanaca koji trpe zbog ekonomskih šokova nakon što su talibani brzo zauzeli Avganistan, osiromašenu i ratom razorenu zemlju s oko 38 miliona stanovnika.

Otkad je militantna grupa zauzela Kabula 15. avgusta, stanovnici su pogođeni rastom cena hrane i nestašicom gotovine. Inflacija je porasla, dok se vrednost nacionalne valute avgana sunovratila.

Mnoga preduzeća i prodavnice su i dalje zatvoreni. Zaposleni u vladinim službama, od kojih se mnogi kriju, ne dobijaju platu. Hiljade ljudi čeka u redovima ispred banaka i bankomata dok naoružani talibanski borci pokušavaju da održe red.

‘Značajne ekonomske prepreke’

Čak i pre nego što su talibani zauzeli Avganistan, ekonomija te zemlje bila je izuzetno krhka, održavana uz 20 godina strane pomoći. Međunarodna pomoć čini oko 40 odsto njegovog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Međutim, otkako se militantna grupa vratila na vlast, strani donatori su obustavili pomoć Avganistanu. Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe su obustavili isplate.

Devizne rezerve Da Avganistan banke (DAB), centralne banke, takođe su zamrznute. DAB ima rezerve od oko devet milijardi dolara, od kojih se većina nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.

“S obzirom na zamrznute rezerve i smanjeni priliv od donatora, nova administracija će se suočiti sa značajnim ekonomskim preprekama”, rekao je za RSE Ajmal Ahmadi, bivši guverner DAB-a koji je pobegao iz Kabula pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom.

On očekuje da će se većina ekonomskih pokazatelja – uključujući rast inflacije, nestašicu gotovine i pad valute – “pogoršati”.

Predviđa se da će se avganistanski BDP u ovoj finansijskoj godini smanjiti za skoro 10 odsto, s dodatnim padom od pet odsto sledeće godine.

Strane investicije iz “nekih velikih ekonomija, naime Kine i potencijalno Rusije” mogle bi sprečiti ekonomski kolaps u Avganistanu, ocenio je Fič rejtings (Fitch Ratings), jedna od vodećih američkih finansijskih kompanija. Taj scenario, međutim, pretpostavlja da Moskva i Peking – koji imaju kontakte s militantnom grupom – priznaju talibane kao legitimnu vladu.

Talibanski borac prolazi pored kupaca na pijaci Mandaci u Kabulu, 1. septembar 2021.
Talibanski borac prolazi pored kupaca na pijaci Mandaci u Kabulu, 1. septembar 2021.

Stručnjaci kažu da bi avganistanska ekonomija mogla da doživi kolaps, što bi moglo da dovede do raširene gladi i pogorša već razornu humanitarnu krizu.

Više od 550.000 Avganistanaca, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), interno je raseljeno od januara 2021. godine, čime je ukupan broj raseljenih Avganistanaca dostigao skoro četiri miliona. UN navode da je skoro polovini od 38 miliona stanovnika Avganistana potrebna humanitarna pomoć da bi preživeli.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) upozorio je 1. septembra da se nad Avganistanom nadvija “humanitarna katastrofa” i pozvao druge zemlje da osiguraju hitna sredstva posle odlaska stranih trupa 31. avgusta.

On je rekao da su osnovne usluge pod pretnjom od “potpunog” kolapsa usred “produbljivanja humanitarne i ekonomske krize” u Avganistanu.

‘Nemamo izbora’

S ekonomijom na ivici kolapsa, Avganistan se suočava s masovnim egzodusom ljudi.

Desetine hiljada Avganistanaca u opasnosti od odmazde talibana pobegle su iz Kabula, u smrtonosnoj i haotičnoj evakuaciju koju su pomagale SAD i druge članice NATO-a, a koja je okončana 30. avgusta.

Desetine hiljada Avganistanaca koji su radili za strane snage su ostali u zemlji. Oni, zajedno s drugima koji se suočavaju s ekonomskim teškoćama i izgledima života pod tvrdom talibanskom vlašću, odlaze u susedni Pakistan i Iran, odakle će neki platiti krijumčarima da ih odvedu do Turske i zapadne Evrope.

Situacija je već bila očajna za neke i pre nego što su talibani zauzeli Kabul. Interno raseljene porodice koje su pobegle pred borbama talibana i avganistanskih bezbednosnih snaga dobijaju hranu u Kabulu, 9. avgust 2021.
Situacija je već bila očajna za neke i pre nego što su talibani zauzeli Kabul. Interno raseljene porodice koje su pobegle pred borbama talibana i avganistanskih bezbednosnih snaga dobijaju hranu u Kabulu, 9. avgust 2021.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) procenjuje da bi u 2021. godini do 1,5 miliona Avganistanaca moglo pobeći na Zapad u potrazi za bezbednošću i poslom.

Oni koji ostaju u Avganistanu pribegavaju očajničkim merama poput Aziza, dok se stvari iz kuća prodaju na putevima širom zemlje.

Za neke se radi o preživljavanju, zarađivanju tek toliko za prehrane porodice svaki dan. Drugi će iskoristiti novac da pobegnu iz svoje domovine i od njenih novih fundamentalističkih vladara.

“Ljudi su očajni”, kaže Nematulah. “Nema posla i nema para. Ljudi nemaju drugog izbora.”

RSE

Frud Bezhan
Autor 3.9.2021. u 08:16