Evropska investiciona banka: Takozvani ‘jeftini’ krediti teški za otplatu

Povezani članci

• Generalni direktor MKCK: Vlasti u BiH moraju pronaći nestale osobe kako bi ispunile svoje međunarodne obaveze
• Graničnoj policiji Bosne i Hercegovine uručena značajna donacija
• U štrajku BH Telecoma manje ljudi nego što se plasira u medijima?!
• “Laži uz božji blagoslov”
• Charles Simic: Svijetla strana Balkana
• U Memorijalnom centru Potočari počela reekshumacija žrtava genocida

Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu su među najpovoljnijim, i to važi i ukoliko se uporede sa onim investicijama koje dolaze iz Rusije ili Kine.

To navodi potpredsednica Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Liljana Pavlova, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Odgovarajući na tvrdnje da su kineski krediti jeftiniji, Pavlova podvlači da “takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati”. Primer za to pronalazi u Crnoj Gori, državi koja i kroz EU mehanizme pokušava da pronađe način za otplatu duga kineskim kompanijama od milijardu dolara za projekat auto-puta.

EIB je jedan od glavnih finansijera na Zapadnom Balkanu, što pokazuju i računice za tekuću godinu.

“Od početka godine do danas smo već potpisali ugovore vredne 600 miliona evra za podršku razvoju infrastrukture, transportne infrastrukture, ekološke infrastrukture, kao i za podršku malim i srednjim preduzećima kroz obezbeđivanje likvidnosti i radnog kapitala za nove operacije”, navodi Pavlova.

O investicijama u Srbiji

Pavlova: Kada govorimo o Srbiji, obezbedili smo i potpisali za operacije vredne 200 miliona evra za razvojni fond, dodatnih 90 miliona za podršku malim i srednjim preduzećima preko naših posrednika, komercijalnih banaka koje posluju ovde. Imamo priličan broj projekata koji su u planu ne samo za ovu godinu, već i za narednu.

Veoma se radujemo se da podržimo značajne železničke projekte, kao što je Koridor 10 pruga Beograd – Niš. Reč je o projektu vrednom oko 1,8 milijarde evra. Naravno, detalji investiranja moraju da se finalizuju, ali smo spremni da finansiramo do 50 odsto ove investicije, kada projekat bude finaliziran u smislu proračuna i pripremnih radova.

Podržali smo investicije u modernizaciju gradskog prevoza u Kantonu Sarajevo, u Bosni i Hercegovini (BiH), što je veoma važan ekološki projekat sa ciljem smanjenja emisija (štetnih gasova).

Već smo potpisali ugovor vredan 100 miliona evra sa Nacionalnim razvojnim fondom Severne Makedonije kako bismo još jednom usmerili našu podršku ka malim i srednjim preduzećima u regionu.

Nadamo se da ćemo u narednih nekoliko meseci, ali svakako do kraja godine potpisati ugovor sa Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore vredan oko 50 miliona evra, opet kao podrška malim i srednjim preduzećima.

Naravno, sve ovo uz naše dugoročne investicije u sektor železnica, u razvoj puteva i različite pogone za prerađivanje otpadnih voda, kanalizacione sisteme i druge projekte koje već podržavamo, zajedno sa vodećim projektom digitalizacije u školama u Srbiji. To je projekat na koji smo zaista ponosni. S obzirom na to koliko je važan projekat digitalizacije u Srbiji, verujem da sada treba da se fokusiramo na to da taj projekat prenesemo u druge zemlje regiona.

Poređenje sa ruskim i kineskim ulaganjima

RSE: Sve države u regionu teže ka punopravnom članstvu u EU. U tom smislu i u svetlu toga, šta vidite kao glavnu prepreku u regionu, uzimajući u obzir narastajući trend uzimanja kredita od Rusije i Kine, uglavnom za infrastrukturne projekte? Na koji način bi to moglo da bude problem na evropskom putu regiona?

Pavlova: Kada govorimo o ruskim i kineskim investicijama koje su očigledne u regionu, naravno svaka vlada ima pravo da odlučuje kako i koji tip stranih direktnih i indirektnih investicija želi da privuče.

Međutim, ono što mogu da kažem jeste da kao EU, odnosno finansiranje Evropske komisije kroz grantove kao drugi instrument, i uz komplementarnost sa podrškom EIB, obezbeđujemo prilično značajne investicije u države regiona.

I kada govorimo o uslovima ovih investicija, mogu da kažem da su naše investicije pod najpovoljnijim mogućim uslovima i kada ih poredimo sa onim iz Rusije, Kine ili bilo kojim drugim vidom finansiranja.

Ali, istovremeno, kada je reč o grantovima EU i zajmovima EIB, tu nije samo reč o finansiranju i novcu. To predstavlja polugu i pruža podršku državama da reformišu svoje zakonodavstvo, da usvoje sve neophodne evropske standarde, u oblasti zaštite životne sredine, socijalne zaštite, standarde u oblasti nabavke, što su sve takođe važni elementi kada govorimo o reformskom procesu na evrointegracijskom putu regiona.

RSE: Sa druge strane, srpski zvaničnici su u više navrata izjavljivali da su kineski zajmovi jeftini, brzi i lako dostupni. Takođe je prisutno snažno javno mnjenje u svetlu tih izjava da su, na primer, Rusija ili Kina među najvećim donatorima, dok zvanični podaci pokazuju da je EU najveći investitor i donator, ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Kako biste običnom poreskom obvezniku iz Srbije, Kosova, BiH, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije objasnili zašto su zajmovi EU bolji od onih koji dolaze iz trećih zemalja?

Pavlova: Pre svega, rekla bih da je na svakoj vladi da odlučuje o upravljanju dugom i strategiji. Ali, što se nas tiče, kada god savetujemo vlade i promotere projekata prilikom odlučivanja koji tip finansijskih ugovora i dogovora da preuzmu, navodimo da je neophodno uzeti u obzir neophodnost snažnog okvira upravljanja dugom, jer ponekad takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati. Kao skoriji primer imamo Crnu Goru.

Naše odobravanje projekata daje pečat izuzetnosti da je projekat u skladu sa najvišim evropskim standardima, u oblasti zaštite životne sredine, zatim da će projekat biti primenjen kroz evropske procedure nabavki. Još jedan značajan element su socijalni standardi. Takođe značajan element našeg investiranja je transparentnost.

Punuda crnogorskoj vladi

RSE: Pomenuli ste Crnu Goru, državu Zapadnog Balkana koja se suočava sa pretnjom dužničkog ropstva zbog kineskog kredita. Crnogorski zvaničnici su se obratili institucijama EU tražeći pomoć. Šta vidite kao moguće rešenje u ovoj situaciji?.

Pavlova: Kada je reč o ovom specifičnom slučaju, autoputu Bar-Boljare, koji je veoma dobar primer za sve druge vlade da budu obazrive i pažljive kada pregovaraju o različitim ugovorima o finansiranju sa eksternim donatorima, Vlada Crne Gore pristupila je i obratila se Evropskoj komisiji, EIB i drugim institucijama tražeći podršku u otplati duga.

Ipak, naš direktan odgovor je bio da nažalost, u skladu sa Statutom EIB, nije nam dozvoljeno i mi ne možemo refinansirati postojeći dug, koji je država potpisala sa trećom stranom.

Odgovor EU i Evropske komisije je bio na liniji toga, u istom pravcu. Imali smo više razgovora sa premijerom, i ministrom finansija o tome kako možemo indirektno pružiti podršku u prevazilaženju ove zaista kritične situacije za novu Vladu (Crne Gore). Ono što smo ponudili kao hitnu reakciju jeste da ubrzamo isplate za postojeće projekte na kojima radimo kako bismo omogućili bolji protok gotovine i likvidnost.

Drugo, ponudili smo da identifikujemo i ubrzamo pripremu i primenu projekata koji su trenutno aktuelni i koje je Vlada prepoznala kao značajne kako bismo prikupili sredstva ne samo iz EU i EIB već i uz našu podršku od drugih finansijera po povoljnim uslovima, koji će državi obezbediti podršku i održivo upravljanje dugom.

Sa naše strane, to je jedini način. Dobra stvar je što je Vlada nedavno isplatila prvu tranšu tog kredita tako da se nadamo da ćemo, uz sav napor različitih institucija na nivou EU, koje su uključene, biti u mogućnosti da pomognemo Vladi Crne Gore da prevaziđe ovu neprijatnu situaciju.

Ohrabreni unapređenjem dijaloga Srbije i Kosova

RSE: Dijalog Srbije i Kosova se nastavlja. Postoje li neki projekti na koje je EIB fokusiran u svetlu normalizacije odnosa Srbije i Kosova što je jedan od ključnih elemenata za evrointegracije dve države?

Pavlova: Mi smo takođe ohrabreni unapređenjem dijaloga Srbije i Kosova. To je zaista važan korak, ne samo u bilateralnim odnosima već i u odnosu na proces pristupanja dveju država.

Podrška povezivanju regiona, i ne samo unutar regiona, već između regiona i zemalja EU je od ključnog značaja za razvoj regiona, ali i za Evropu, jer kao što imam običaj da kažem – Evropi je potreban Balkan isto onoliko koliko je Balkanu potrebna Evropa, jer smo deo istog kontinenta.

Imamo postojeći projekat, to je autoput Niš-Merdare, sa investicijama vrednim 100 miliona evra od strane EIB i 40 miliona evra iz EU granta za implementaciju projekta, veoma važne konekcije zajedno sa završetkom dela evropskog koridora, deonice duge 32 kilometra, što je projekat koji se trenutno implementira i mi nadziremo implementaciju tog projekta.

Inače, ove godine smo zaključili i podržali projekat izgradnje gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske sa 25 miliona evra. Reč je o projektu koji se finansira iz granta koji smatramo važnim za region, ali od sada naš prioritet će biti investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju.

RSE: Kada govorimo o novim tehnologijama, krajem 2020. EIB je najavila svoje interesovanje u ulaganje u 5G mobilnu mrežu u Srbiji. Možete li podeliti informacije o tome u kojoj fazi je taj projekat trenutno?

Pavlova: Već smo odobrili finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za kompaniju „Telekom Srbija“ (telekomunikaciono državno preduzeće) za pokretanje i implementaciju ovog važnog projekta, odnosno distribuciju 5G mobilne telekomunikacione mreže u celoj zemlji, kao i nadogradnju komercijalne 4G mreže. Ovaj projekat je odobren, uskoro očekujemo potpisivanje ugovora o finansiranju.

Uz to, imamo i druge investicije u digitalni sektor, koje su već odobrene, kao što je povezivanje škola sa 65 miliona evra. Očekujemo da ćemo naredne godine obezbediti dodatnih 5 miliona evra za taj projekat. Nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da preslikamo taj projekat u druge države regiona.

RSE