Izveštaj UN: Svako na svetu biće pogođen klimatskim promenama

Autor/ica 👤HINA 3.10.2019. u 13:58

Povezani članci

Foto: Shutterstock

Smanjite emisiju štetnih gasova odgovornih za efekat staklene bašte ako ne želite da gledate kako zbog rasta nivoa mora gradovi nestaju, reke presušuju, a život se urušava u moru, oštro su upozorili naučnici u kapitalnoj studiji o povezanosti okeana, lednika, ledenih kapa i klime.

Ni nedelju dana nakon što su mladi ljudi širom sveta održali Dan za klimu i pozvali na odbacivanje fosilnih goriva, objavljeno je nov UN-ovo izveštaj u kojem stručnjaci ističu da radikalna akcija još može sprečiti neke od najgorih mogućih posledica globalnog zagrevanja.

Međutim, studija jasno poručuje da ako se dopusti rast emisija ugljen dioksida, on će tako snažno poremetiti velike geofizičke sisteme koji utiču na okeane i zamrznute delove Zemlje da niko neće biti pošteđen.

“Svako na svetu biće pogođen promenama koje gledamo”, kaže jedan od autora izveštaja, okeanograf Majk Meredit iz “British Antarctic Survey”.

“Ključna poruka ovog izveštaja jestr da imamo izbor. Budućnost nije zapisana u kamenu”, kaže Meredit.

Finalizirano u utorak na 27-časovnoj sednici u Monaku na kojoj su se okupili autori i predstavnici vlada, izveštaj je kruna dvogodišnjeg rada Međuvladnog panela UN-a o klimatskim promenama (IPCC).

Studija, koju je sastavilo više od 100 autora na osnovu 7.000 naučnih dokumenata, objašnjava kakve će posledice rast nivoa okeana, brzog topljenja ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku i smanjenje lednika imati po 1,3 milijarde ljudi koji žive u vrlo niskim područjima ili u visokim planinskim predelima.

Rast nivoa mora mogao bi da se poveća za metar, što je deset puta više u odnosu na 20. vek, ako emisije štetnih gasova nastave da rastu, predviđaju stručnjaci u izveštaju.

Nadalje, do 2300. godine rast nivoa mora mogao bi da premaši pet metara.

U području Himalaja, lednici koji opskrbljuju vodom deset reka, među njima Gang i Jangce, mogli bi da se dramatično smanje ne bude li smanjena emisija štetnih gasova, a to će naravno uticati na zalihe vode u Aziji, kaže izveštaj.

Topljenje permafrosta (predeo večitog snega i leda) na Aljasci i u Sibiru moglo bi da oslobodi ogromne količine štetnih gasova i potencijalno stvori začarani krug u kojem bi se globalno zagrevanje dodatno ubrzalo.

IPCC je izazvao svetsku zabrinutost zbog klimatskih promena kada je u oktobru prošle godine objavio izveštaj kojim je pokazao da svet treba da prepolovi emisije štetnih gasova u idućoj dekadi ako želi da ispuni ciljeve o ograničenju rasta temperatura zacrtane Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. godine.

U avgustu ove godine usledio je izveštaj IPCC-a o korišćenju obradivih površina i poljoprivredi, a danas je objavljen Poseban izveštaj o okeanima i kriosferi – ili “zamrznutom svetu” – završni je deo naučne slagalice koja upozorava na svetske posledice klimatskih promena.

Taj deo izveštaja objavljen je dva dana nakon UN-ova samita o klimi u Njujorku koji je završio s malo pokazatelja da je velika privreda zaista spremna na preobražaj i stoga je ovo poslednje poglavlje dodatno naglasilo jaz između naučnih upozorenja i politika koje sprovode većina vlada u svetu.

Trostruki udarac

Emisije ugljen dioksida koje su prošle godine dosegle rekorde, prema naučnim projekcijama naneće razorne štete okeanima.

Kako se okeani zagrevaju, odumiru koralni grebeni, sve se više ugljen dioksida topi u vodi, okeani postaju kiseliji i ugrožavaju ekosisteme.

Rast temperatura troši gornje slojeve kiseonika u vodi, guši život u moru, stvara mrtve zone koje se šire i remeti cirkulaciju u okeanskim strujama, a to opet remeti život na kopnu.

Neke od tih promena neizbežno će se pojačati kroz vekove, čak i kada bi svet sutra prestao da emituje sve štetne gasove.

Ali, ako se dopusti da emisije gasove nastave da rastu, tada će se činioci ubrzavati takvim ritmom da se društva s njima više neće moći da nose, a prve će pasti najsiromašnije i najranjivije zajednice.

“Sistemi se u novijoj istoriji menjaju na način na koji se nikada pre nisu menjali”, kaže još jedan autor studije Matias Garšagen, sa katedre za humanu geografiju na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

National Geographic Srbija