Zamislite drugačiju Evropu

YANIS VAROUFAKIS
Autor/ica 17.4.2021. u 08:02

Zamislite drugačiju Evropu

Zamislite da je pandemija korona virusa ojačala Evropsku uniju, umesto što je dodatno narušila poverenje njenih građana. Zamislite da je kovid-19 naterao lidere EU da odustanu od godina trvenja i sve dubljih podela. Zamislite da je pandemija poslužila kao katalizator za izgradnju snažnijeg i kompaktnijeg političkog bloka koji bi s pravom pretendovao na ulogu globalnog lidera.

Pokušajmo to da zamislimo. Ne bi trebalo da bude teško.

Krajem februara 2020, dve sedmice pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, Savet EU je dostavio Evropskoj komisiji instrukcije za koordinaciju borbe protiv novog virusa. Za nekoliko dana, Komisija je pripremila spisak deficitarnih proizvoda, od lične zaštitne opreme do aparata za jedinice intenzivne nege i dostavila porudžbine proizvođačima. Takođe je formirala Kov-Kom, savet vrhunskih epidemiologa i predstavnika sistema javnog zdravlja u EU koji će na dnevnom nivou izdavati preporuke za borbu protiv pandemije. Oslobođene potrebe da tragaju za zalihama potrebnih proizvoda i razmišljaju o optimalnim aranžmanima za putovanja i održavanje distance, vlade država članica su mogle da se fokusiraju na sprovođenje jedinstvenog EU plana.

Kada je pandemija pokazala zube na severu Italije, kamioni zaštitne opreme, boce kiseonika, aparati za intenzivnu negu, lekari i medicinske sestre pristizali su sa svih strana Evrope, uz koordinaciju iz Brisela. Dok je Evropski parlament debatovao o imperativima građanskih sloboda i potrebama javnog zdravlja, Komisija je u saradnji sa vladama zemalja članica nastavila da mapira potrebe sistema zdravstvene zaštite širom Evrope.

Kov-Kom je u martu preporučio uvođenje mere zatvaranja, uz pravila koja su varirala od jednog do drugog regiona. Evropski savet je podržao plan Komisije za uvođenje karantina, uz svakodnevne revizije primenjenih mera. Dok su Evropljani ulazili u karantin u Evropi je izgrađena mreža centara za masovno testiranje. Redovno testiranje u svakom kvartu, u blizini svake škole i radnog mesta, omogućilo je koordinisano i bezbedno popuštanje uvedenih mera.

Kao najsuroviji mesec, april je doneo nagli rast broja žrtava, ali bolnice su ga dočekale spremne zahvaljujući udruživanju tehničkih i ljudskih resursa čitave Evrope. Kada su novinari pitali kako gostujući lekari i medicinske sestre u jedinicama intenzivne nege komuniciraju sa italijanskim i španskim kolegama, jedan nemački anesteziolog je odgovorio: „Kada ljudi počnu da umiru, zdravstveni radnici komuniciraju putem osmoze.“

Pošto su mere zatvaranja ugrozile potrošnju i proizvodnju, evropske ekonomije su ušle u nezapamćenu recesiju. Za razliku od krize evra pre desetak godina, pandemija je pogodila ekonomsku aktivnost u svim zemljama Evrope. Suočavanje sa zajedničkim neprijateljem i duh solidarnosti koji su pokazali zdravstveni radnici doneli su novo raspoloženje koje je ubrzo obuzelo i evropske zvaničnike. Rezultat je bila istorijska odluka koju su u maju doneli evropski ministri finansija, a potom odobrio Savet Evrope. Pokrenuta je inicijativa za Evropu nove generacije, ili ENG.

Četiri stuba učinili su ovu inicijativu uvodom u istinsko evropsko ujedinjenje. Ustanovljen je zajednički mehanizam koji će apsorbovati neizbežni rast javnog duga usled pokušaja zemalja da zaštite ekonomiju i spreče rast nezaposlenosti. U novom aranžmanu borba protiv pandemije, uključujući i nabavku vakcina, finansirana je iz centralnog zdravstvenog fonda. Stanovnicima Evrope je isplaćena novčana pomoć i to je pomoglo svim evropskim regionima. Dobro postavljenim investicionim programom pripremljen je program razvoja zelene energije koja je Evropi neophodna.

Da bi postavili ova četiri stuba, evropski lideri su morali da uklone prepreku koja ih je ometala u svim prethodnim krizama, to jest da pronađu način da postupaju kao da su federalna vlada, a da pritom ne naruše odredbe evropskih sporazuma i ugovora. Za sprovođenje inicijative pronađeno je genijalno rešenje. Na ključnoj sednici Saveta u aprilu 2020, nemačka kancelarka Angela Merkel je navodno rekla: „Evropska centralna banka će kao naša jedina zajednička institucija koja poseduje stvarnu moć svakako morati da namiri ovaj račun. Hajde da je iskoristimo na najbolji mogući način.“

Evropski lideri su tako i učinili. Da bi apsorbovali neizbežni rast javnog duga, odlučili su da se primarni budžetski deficiti svih država članica nastali posle marta 2020. (uz isključivanje otplate prethodno postojećih dugova) finansiraju izdavanjem 30-godišnjih obveznica Evropske centralne banke. Tako dug rok dospeća omogućio bi evropskim liderima da izgrade pravu federalnu upravu, sa jedinstvenim trezorom, da Evropska centralna banka ne bi bila prinuđena da jednog dana štampa novac da isplati vlasnike obveznica. „Ako Evropa ne uspe da se ujedini za 30 godina“, rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron na skupu Evropskog saveta u maju, „onda i ne zaslužujemo uniju.“

Lideri EU su tako prešli Rubikon. Inicijativa ENG je iskorišćena i za rešavanje drugih problema. Na primer, da bi finansirala istraživanje i razvoj vakcina i platila licenciranu lokalnu proizvodnju širom Evrope, Evropska centralna banka je kupila trajne obveznice farmaceutskih kompanija (bez kupona). Osnivački akt Evropske centralne banke ne zabranjuje kupovinu obveznica privatnih kompanija, pa je EU iskoristila to da finansira uspešan program vakcinacije i zdravstvene zaštite svih Evropljana. Isti mehanizam se može iskoristiti za nabavku stotina miliona doza vakcina za besplatnu distribuciju u susedne zemlje i zemlje u razvoju.

Tu je zatim program novčane pomoći građanima u iznosu koji je ekvivalentan pomoći isplaćenoj u SAD za vreme pandemije. Lideri EU su shvatili da osnivački dokumenti Evropske centralne banke ne sprečavaju ECB da svakom odraslom stanovniku EU isplati pomoć od 2.000 EUR, što ukupno iznosi oko 750 milijardi evra. Kada svi Evropljani – Nemci, Grci, Holanđani, Portugalci i svi ostali – prime pomoć u istom iznosu, odredbe evropskih sporazuma koje zabranjuju fiskalne transfere i novčanu pomoć između država članica nisu prekršene.

Konačno, u okviru iste inicijative Evropska centralna banka je dobila instrukcije da emituje obveznica u vrednosti od približno 5 odsto ukupnog dohotka u EU. Tako će se finansirati nova Evropska zelena agencija koja će razvijati Zelenu energetsku uniju i, još šire, evropski zeleni nju dil.

Broj zaraženih je vremenom rastao i opadao, ali do decembra 2020. širenje virusa u Evropi je zaustavljeno koordinisanim programom vakcinacije. Evropljani su 2021. godinu dočekali sa opipljivim očekivanjima zajedničkog zelenog prosperiteta. Istovremeno, status Evrope u svetu se popravio, uključujući i otcepljenu Britaniju. Tome je svakako doprinela distribucija doniranih vakcina u druge zemlje, ali najvažnije je to što je Evropa jasno pokazala da su jedinstvo i solidarnost najzad odneli prevagu na čitavom kontinentu.

Sve se moglo upravo tako dogoditi, ali nije. Razumevanje zašto se ništa od toga nije dogodilo može biti povod za očajanje ili, ako tako odlučimo, odskočna daska za promenu.

Project Syndicate 

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

YANIS VAROUFAKIS
Autor/ica 17.4.2021. u 08:02